Imam dete sa problemima u razvoju govora i ponašanju, a ja sam loš roditelj

Majka deteta starog 3,5 godina, sa problemima u razvoju govora i ponašanju, uobičajeno dovodi dečaka na logpedski tretman. Već pri ulasku sam primetila da je uznemirena i sniženog raspoloženja. Pošto smo ušli u logopedski kabinet, počinjemo razgovor. Dečak je bio odsutan nedelju dana zbog bolesti pa rezimiramo kako je protekao oporavak.

Dečak ima probleme u razvoju govora i ponašanju. Na početku se razvijao uredno ali posle godinu i po dana je počeo da stagnira. Došlo je do gubitka govora i potrebe za komunikacijom. Sada ne govori, razume nekoliko reči, ima lošu pažnju ( brzo se premešta sa jedne igračku na drugu ili se predugo zadržava na istoj sa kojom se igra na stereotipan način), počeo je da se odaziva na ime i lakše uspostavlja kontakt pogledom. Ima problem sa snom. Nema potrebu za interakcijom. Na terapiji je od druge godine.

Nije potrebno da objašnjavam koliko je teško biti na mestu ove mame. Ona je žena svesna problema, izrazito posvećena, topla i brižna. Vrlo je aktivan saradnik uvek raspoložena za savet i spremna da ga razume, prihvati i sprovede. Uprkos tome ona mi otkriva kako se oseća kao loša majka. Oseća da nije uradila dovoljno za svoje dete. Priznaje da kada želi da mu se priključi u igri i da je proširi često bude neuspešna a zna koliko je to važno. Razloge osujećenosti vidi isključivo u sebi jer misli da drugi ljudi (terapeuti koji rade sa detetom) budu veštiji u tome od nje. Teško joj pada činjenica da ga lakše ,, stave pod kontrolu” terapeuti nego ona.

Pokušala sam da joj objasnim da najčešće dobri roditelji tragaju za sopstvenim greškama. Oni koji prave prevelike greške po pravilu misle da su najsavršeniji i nikada ne dovode u pitanje ispravnost svojih postupaka. Time što traga za iznalaženjem ispravnijeg i delotvornijeg načina u ophođenju sa detetom ona potvrđuje do koje mere je posvećena. Razlog što nije uvek uspešna leži u problemima koje dete ima a ne u neveštom pristupu majke.

Pokazala sam joj konkretan primer

Izabrao je bojice. Crtala sam sa detetom. Imenovala sam nacrtane pojmove. On me je pratio. Bio je usmern na zajedničku aktivnost. Tražila sam da mi pokaže pojam koji mu je poznat. On me je slušao, pogledao u pojam koji sam želela da pokaže ali ga nije pokazao. Inače on je delimično uspešan u ovoj vrsti zadataka. Ja sam imanovala pojam još par puta i pokazala ga. Dete me je gledalo i slušalo. Potom sam objasnila mami da mi je krajnji cilj bio da mi dete pokaže pojam i da ga nisam ostvarila ali to ne znači da sam neuspešna, da sam loše izabrala zadatak, da ne umem sa detetom, da sam loš logoped… kako ona pomisli za sebe. Krajnji cilj nije ostvaren danas ali smo bili na dobrom putu. Dete je imalo pažnju, učesvovalo je, otpratilo pogledom . To su mali ali značajni koraci.

Konkretna situacija na koju se mama požalila je da pošto je dečak ozdravio pošla je sa njim u igraonicu. Budući da mu je sve udovoljavala dok je bio bolestan, što je lako razumeti, kada je odbila da ga nosi počeo je da plače. Pokušala je da mu objasni da ga ne može nositi i istrajala u svojoj odluci. Plač i negodovanje su se produbljivali i pojačavali. Da bi bilo još neprijatnijatnije naišli su i na osudu sredine. Bili su izloženi komentarima kao npr. Gospode kakva majka; Kakvo nevaspitano derište; Jadno ovo dete i sl. Majka je spakovala dete i vratila se kući. Tako je završen njihov provod. Pitala me je kako to da vaspitačice u vrtiću ili terapeuti koji rade sa dečakom nemaju ovu vrstu problema i zašto njih bolje sluša nego nju.

Decu je potrebno voleti i disciplinovati. Stručnjaci koji rade sa njima to dobro znaju. Kod nas su jasno postavljena pravila ponašanja i mi ih se dosledno držimo. Ovaj dečak je pokušao istim obrascem ponašanja, na koji se i ona požalila, da nametne svoju volju i u vrtiću i na tretmanima ali to nije uspeo. Vrlo brzo je to shvatio i odustao od obrasca koji ne dovodi do cilja. Predpostavljam da mama nije bila uvek dosledna jer je to mnogo teže u realnom životu. Pored ovoga ona ima emotivni upliv u situaciji, za razliku od stručnjaka, što joj otežava. Ona u ovoj situaciji nije uradila ništa pogrešno samo je potrebno da ostane dosledna i on će prestati da očekuje da bude nošen.

Zapamtite: Potrudite se da sebi budete objektivan sudija. Nemojte se fokusirati samo na postupke kojima niste zadovoljni. Razgovarajte sa stručnjakom o svojim nedoumicama.

Leave a Reply

%d bloggers like this: