Da li je to autizam?

Da li je simptom autizma, ako dete od dve godine ne govori?  Ako dete ne pokazuje prstom da li je to razlog za brigu? Ako se u prvih 18 meseci dete razvijalo uredno a zatim je prestalo da se odaziva na ime, reaguje kada neko uđe u prostoriju, počelo je da gubi interesovanje za igračke….

Ovo su česta pitanja koja roditelji najpre postavljaju sebi. Nije im lako da se nose sa strahovima pri samoj pomisli da njihovo dete ima bilo koji problem. Sledeća dilema bude kome se obratiti za pomoć. Naša iskustva pokazuju da baš u tom trenutku, kada se roditelji odluče da se suoče sa problemom, nastaje „velika drama“. Roditelji dobijaju vrlo kontradiktorne i zbunjujuće informacije. Jedni govore hitno preduzimajte sve mere i započnite terapiju, dok drugi ne detektuju nikakve probleme i ležerno savetuju čekanje.

Juče sam bila na skupu posvećenom ranom razvoju i razvojnoj pedijatriji. Tema skupa je bila autizam, rana dijagnostika i intervencija. Kada sam dobila poziv i informaciju da Univerzitetska dečija klinika Tiršova, organizuje ovaj skup i ovoj važnoj temi posvećuje zasluženo mesto, veoma sam se obradovala. Pedijatar jeste prva karika u lancu i veoma je važno da se u proces dijagnostike autizma i on uključi. Rana dijagnostika je od ključnog značaja za ishod terapije. Pedijatar je najčešće prvi stručnjak kome će se roditelj obratiti,a takođe on ima priliku da dete viđa na kontrolama, vakcinacijama i pregledima koji su redovni a daju mogućnost da pedijatar uoči problem čak i ako ga roditelj ne detektuje. Roditelji nisu i ne očekuje se da budu edukovani u ovoj oblasi već je to posao stručnjaka koji se bave decom.

autizam2 autizam-3

Gostujući predavač je bila prof. dr Barbara Howard sa univerziteta The Johns Hopkins, USA. Ona je izložila stanje na planu dijagnostike ovog problema u Americi. Ono što je dobro u njihovoj praksi je to što je puno pažnje posvećeno detekciji na najranijem uzrastu u okviru redovnih pedijatrijskih pregleda. Autizam je veoma kompleksna dijagnoza i zato je teško napraviti bateriju testova koja će ga jednostavno dijagnostikovati. Za postavljanje dijagnoze autizma potreban je tim stručnjaka različitih profila. I pored navedenog, prof. dr Barbara Howard je izložila da se u Americi koriste skrining testovima za autizam. Ovim testom se testiraju sva deca bez izuzetka. Dakle primenjuje se na opštoj populaciji, kao što se svoj novorođenoj deci prati telesna težina npr. Osim prvog testa, redevno se vrše i retesti sa 18, 24 i 36 meseci kako bi se pratilo stanje ali i uočili problem koji nastaju na kasnijem uzrastu.  Ovim putem se voma efikasno detektuju ona deca kojoj je potrebna detaljnija opservacija.

Što se sistemskih rešenja u našoj zemlji tiče, pokrenuti su programi koji su podržani od strane kancelarije UNICEF-a kako bi se i kod nas poboljšala dijagnostika ovog problema i skratilo vreme lutanja koje ugrožava ishod terapije. Trenutno je kod nas stanje takvo da ishod svakog pojedinačnog deteta zavisi od spleta slučajnih okolnosti. Iz desetogodisnje prakse, lično svedočim da postoje situacije u kojima nam se roditelji jave kada je dete staro godinu i po dana i zapocnemo tretman kao i situacije kada nam se jave sa 5 godina i zapocnemo tretmn. U ovom prvom slučaju je prognoza mnogo bolja. A u ovom drugom, dete u sistemu nije prepoznato kao dete sa problemom. Odlagao se momenat zapocinjanja dijagnostike i čekao spontani razvojni oporavak. Ovim putem pozivam roditelje da napišu gostujući članak o svom iskustvu i putu koji su prošli kako bi pomogli drugim roditeljima u sličnoj situaciji. Za dodatne informacije kontaktirajte nas putem mejla. 
Glavni cilj ovog bloga je da informise roditelje i stručnjake koji su u kontaktu sa decom. Kao i da motiviše roditelje da se jave za savet logopedima koji imaju iskustva. Svako dete koje je zahvaljujući ovim člancima dobilo neophodnu procenu i tretmane, smatram spašenim detetom od godina lutanja i radujem se što je misija uspela.
Juče  smo sa ovog skupa izašle uplašene za budućnost naše dece, i rešile da učinim kolilo je u našoj moći. Raduje nas činjenica da se sistemski pokreću prvi koraci i da se polako ide ka rešenju. Redovno praćenje čitave populacije je ogroman posao i nije ga lako ostvariti, a mi želimo da damo svoj doprinos tome.

Zapamtite: Sistem vam još uvek nije obezbedio redovno praćenje svih oblasti razvoja deteta. Ne čekajte još malo! Svakom detetu treba sistematsko praćenje od strane logopeda koji se bavi stimulacijom i dijagnostikom na ranom uzrastu (od rodjenja do 3 godine). Predlažemo da se logopedu javite sa 6 meseci, 12 meseci, 18 meseci i 2 godine, jer je do ovog uzrasta najteže detektovati problem.

Leave a Reply

%d bloggers like this: