Svedoci smo visokog porasta svih vrsta govorno jezičke patologije. Počevši od najsitnijih problema koji se odnose na izgovor glasova do najkompeksnijih koji se odnose na autizam i autistični spektar. Prema podacima sa konferencije u svetu 1 od 70 dece je dijagnostikovano kao autistično a u Americi 1 od 50 dece. Kod nas tih podataka nema jer nije rađena statistika ali kolege koje rade u praksi svedoče o rastu broja dece sa teškoćama u razvoju.
Cilj ovog teksta je da pomogne roditeljima da preciznije posmatraju razvoj svog deteta.
Zašto?
Zato što tek kada posumnja da postoji mogućnost da sa detetom nešto nije kako treba, roditelj se nađe u izuzetno složenoj situaciji. Strah, krivica, očaj, nemoć.. su neizbežne emocije. Iza njih sledi jedno raskršće. Od reakcija roditelja, u velikoj meri, zavisi ishod terapije.
- Deo roditelja počinje da odbija da dete ima problem. Ljute se na sve koji pokušaju da im ukažu na neobičnosti koje prate razvoj deteta. Nalaze opravdanja. Objašnjavaju različitisti među decom i pokušavaju svako ponašanje deteta da vide kao njegovu superiornost. Često se povlače iz društva ili izopštavaju dete iz društvenih događaja. Njihova dece ne posećuju rođendane, slave i slične skupove, ne zbog neprilagođenog ponašanja, nego zato što im se „baš tada spava“.
- Drugi deo roditelja se trudi da nađe objašnjenje za ponašanje deteta. Pitaju se da li su oni i u kojoj meri doprineli razvoju događaja. Pokušavaju da pronađu vezu između svog ponašanja i ponašanja deteta. Trude se da izmene obrasce svog ponašanja kako bi pomogli detetu. Sve to ne daje zadovoljavajuće rezultate i oni počinju da se pitaju kome da se javi za pomoć.
U oba slučaja roditelji su pod velikim pritiskom. Ne osećaju se dobro. Kako vreme odmiče osećaju se sve lošije u ulozi roditelja. Partnerski odnosi počinju da bivaju ugroženi. U tom trenutku deluje da je kula od karata uzdrmana. Kako i da ne bude kada najvažniji deo izmiče a to je zdravlje deteta.
Ako se roditelji jave na vreme stručnjaku, dobiće objašnjenje kako za razvoj deteta, tako i za pitanja koja se odnose na njihov doživljaj situacije. Važno je detetktovati odstupanja u 
razvoju:
- komunikacije,
- emotivne razmene,
- interakcije,
- obrazaca ponašanja.
Logopedi koji se bave ranom stimulacijom razvoja znaće da prepoznaju da li razvoj odgovara uzrastu. Ako to nije slučaj, logoped će predočiti šta je potrebno pojačano stimulasiti, na koji način i sa kojim ciljem. Ukoliko je potrebno uključiće stručnjake drugih profila (lekare različitih specijalizacija, druge defektologe, psihologe i sl.). Često se ranom intervencijom može izbeći ulazak u patologiju. Ako je problem složen onda se ranom intervencijom postižu maksimalni rezultati za najkraće vreme. Zato je važno da roditelj zna na šta treba da obrati pažnju kada je razvoj dece u pitanju.
