Da li se može sprečiti razvojna disfazija i ko su to kasni progovarači?

Deca koja imaju razvoju disfaziju kasne u progovaranju i imaju teškoće u usvajanju maternjeg jezika pored urednog sluha, najmanje prosečnih intelektualnih sposobnosti, odsustva neroloških ispada i odsustva socijalne deprivacije. Ova deca se razvijaju uredno u svim sferama razvoja osim govora i jezika.

U zapadnoj literaturi se sreće pojam kasni progovarači. Kasni progovarači su deca koja oko druge godine nemaju oko 250 reči u svom vokabularu. Ovaj broj reči je važan jer obezbeđuje razvog gramatike. Kada razvoj gramatike počne, jezik se ekspanzivno razvija. Razlog tome je što kada dete otkrije mogućnost kombinovanja reči ono iz ograničenog broja pojmova može da napravi gotovo neograničen broj kombinacija. Upravo ovaj fenomen otkriva detetu ,,magijsku funkciju“ govora te ono shvata da na brži, lakši i efikasniji način može doći do cilja tj izraziti svoje želje, emocije i potrebe.

Kada ovo izostane na uzrastu od dve godine dete je pod opterećenjem da uđe u razvojnu disfaziju. Ono najčešće pribegava tehnikama izražavanja putem gesta. Skloni su da razviju vrlo bogat prirodni gest slično deci koja ne čuju. Oni vam umeju svojim ponašanjem tačno preneti šta žele. (Umeju da pokazivanjem objasne slona i svinju tako da vama bude jasno o kojoj je životinji reč.) Dete kasni progovarač i njegovi roditelji neretko prave uspešne strategije komuniciranja. To može biti dobro ali nikako dovoljno.

• Dete je socijalno biće i ima potrebu da komunicira sa širom socijalnom sredinom a ne samo u okviru porodice.
• Kako dete bude kognitivno i emotivno napredovalo i razvijalo se, tako će mu nemogućnost izražavanja govorom više nedostajati.
• Kasni progovarač će trpeti osujećenje mnogo češće nego vršnjaci urednog razvoja jer dolazi do nesklada između onoga što dete zna ili oseća i onoga što dete može da izrazi. Svaki put kada se nađe u toj situaciji da ga ne razumeju ili da ono ne razume, dete kasni pogovarač se oseća loše, frustrirano, nedovoljno sposobno.
• Ponašanje dece koja kasne u progovaranju često bude neprikladno. Naravno da će biti razdražljivo i besno kada je tokom dana mnogo puta našlo na nerazumevanje ili će biti tiho, povučeno i nesugurno.

Ako se počne sa stimulacijom na vreme ( a to je čim roditelj primeti odstupanje od normi ili oko drugog rođendana +/- 4 meseca) pomoći ćete detetu da što bezbolnije prevaziđe teškoću na koju je naišlo.

Izbeći ćete posledice kao što su nesigurnost, loše mišljenje o sebi, agresija….i ulazak u razvojnu disfaziju.

Razvojna disfazija se može izbeći ako se kašnjenje primeti na vreme i započne logopedski tretman. Ako je kašnjenje manje od šest meseci onada se ono ne smatra patologijim ali se smatra pretnjom da se u patologiju uđe.

Zapamtite: Blagovremeno započinjanje stimulacije se razlikuje od kasnije započetog logopedskog tretmana. Najznačajnija razlika se tiče dužine trajanja i efekata koji se postižu. Ukoliko se sa stimulacijom počne na vreme, za kraći vremenski period se postiže više. Dete sa manje uloženog napora ostvaruje više. Skraćuje se vreme neprijatnosti i osujećenja i za dete i za roditelja. Javite se ako ste primetili kašnjenje u progovaranju.