Značaj igre za razvoj govora kod dece

Kada očekujemo da beba počne da se igra? Bebina igra počinje radovanjem i prepoznavanjem majčinog glasa. Glasa a ne lika, jer je majčinom glasu jos intrauterino bila izložena. Zato se beba, kao što znate, umiruje u majčinom zagrljaju, slušajući njen glas, otkucaje srca, osećajući miris njene kože… Ovo je inicijalna kapisla koju treba pravilno upotrebiti. Šta je to simbolička igra i zašto je ona važna? Takozvane igre kaobajagi, osim što razvijaju dečiju maštu, predstavljaju neophodnu kariku u razvoju deteta. Imaju podsticajnu funkciju na razvoj emocija, kognicije, jezika i socijalizacije. Šta je potrebno obezbediti detetu za pravilan razvoj igre, koji ga vodi ka uspešnoj i sposobnoj ličnosti? Potrebno je obezbediti mu vaše vreme, strpljenje, punu pažnju i ljubav.

Na najranijem uzrastu igra je vrlo jednostavna ali izuzetno važna. Kroz igru malo dete otkriva i upoznaje svet oko sebe i odnose u njemu. Najpre se raduje majčinom glasu i liku. Počinje da ga diferencira od drugih osoba, predmeta i zvukova. To ga pokreće na akciju. Beba se trudi da svojim ponašanjem zadrži i produži interakciju. Kasnije nauči i kako da započne kontakt. Od izuzetnog je značaja da na najranijem uzrastu detetu privlače pažnju ljudi a ne predmeti kao i da se više raduje poznatim osobama, najpre roditeljima. Pored ovoga dete počinje da otkriva svoje telo. Uživa igrajući se svojim rukam, prstima, nogama…a kasnije i glasom. Otkriva kako može da modulira glas pokretanjem govornih organa. Vokalna igra je prvi stadijum u razvoju govora, ali komunikacija započinje ranije. Igra predmetima počinje posmatranjem i osluškivanjem zvukova a zatim se prelazi na manipulisanje. Raduje se kada dohvati igračku, ispituje strukturu, u oralnoj fazi je stavlja u usta, zatim je zagleda, osluskuje, dodiruje… Kasnije ispituje mogućnost kretanja. Baca sve i ispituje zvuke koji nastaju i posmatra kretanje predmeta. U ovoj fazi je važno da beba ima potrebu da igru podeli sa drugima (najpre roditeljima a kasnije i drugim poznatim osobama).

simbolicka-igra

Oko druge godine se javlja simbolička igra koja se sve više i više usložnjava. Deca se igraju takozvanih kaobajagi igara, u kojima imitiraju svakodnevne radnje, dogadjaje i doživljaje. Preuzimaju uloge roditelja, vaspitača, starije braće, sestra…. Ova vrsta igre ima višestruki značaj za pravilan razvoj ličnosti deteta. Ona daje puno prostora deci da se emocionalno izraze i u slučajevima kada jezički nivo razvoja nije u skladu sa komunikativnim potrebama deteta. Dete koje ima potrebu za komunikacijom, ideju i sadržaj koji želi da izrazi, a nedostaje mu govor kao sredstvo komunikacije, simboličkom igrom se trudi da zadovolji potrebu.

Savremeno društvo je ponudilo široku lepezu zabavnih sadržaja. 24h dostupni Baby TV , crtaći, kopmjuterske igrice, pesmice i interesantni video-klipovi, izobilje najrazličitijih igračaka sa prevelikim brojem funkcija ( svetle, pište, čitaju bajke, pevaju pesme, podučavaju jezike, slova, matematiku…. ). Ako roditelj sve od navedenog uspe da obezbedi detetu, na prvi pogled bi se moglo učiniti da treba da bude zadovoljan. Ali moramo da napomenemo da malom detetu nista od navedenog nije potrebno. Čak može da bude izrazito štetno po njegov razvoj. Malom detetu je potreban saigrač, partner u igri i odnosima. Mamin glas, dodir, pogled i osmeh su nezamenjivi. Za pravilan razvoj detetu je potreban bliski kontakt i razmena emocija koje pokreću dalju komunikaciju, saznavanje, vode ka socijalizaciji i omogućavaju detetu da stekne osećaj sigurnosti.

2 Comments on Značaj igre za razvoj govora kod dece

  1. Postovani, majka sam blizanaca rodjenih 2mjeseca ranije. Od pocetka smo ukljuceni u program rane intervencije koji ukljucuje pracenje fizijatra, neuropedijatra, psihologa i logopeda. Djecaci su sad stari 2 godine i 4 mjeseca i motoricki su se uz pomoc vjezbi dobro razvili. Obojica su imala krvarenja 2.stupnja i asimetrije ali motoricki su sada dobro. Psiholog je jako zadovoljan, cak je ocijenio stupanj igre naprednim za dob i razumijevanje je uredno. Sto se tice govora, obojica koriste samo nekoliko rijeci, iako stalno komuniciraju gestama i koriste neke baby signs. Prema misljenju logopeda zasad nije potreban nikakav tretman. Ono sto mene muci je da li ipak takva procjena nije dobra jer su obojica vrlo razdrazljivi, tesko prihvacaju granice i osjecam da ih muci neki nemir. Bili smo i na procjeni senzorike i tu je utvrdjeno da imaju teskoce u proprioceptivnom i vestibularnom podrucju i uslijed toga su u stalnom pokretu. Zanima me kolika tocno razina paznje treba biti u toj dobi. Obojica brzo mijenjaju aktivnosti i igru a najvise paznju zadrzavaju dok citamo slikovnice, u stanju su slusati price i po pola sata i traze da im se svakodnevno cita. Pritom sudjuju, pokazuju u knjigama i odgovaraju na pitanja o sadrzaju uz pomoc gesta ili znakova koje su sami razvili. Da li bih ipak trebala potraziti jos jedno misljenje logopeda s obzirom da se s govorom nista nije promijenilo u posljednjih 6 mjeseci? Imate li kakav prijedlog kako raditi s djecom na samoregulaciji s obzirom na razdrazljivost i ponekad eksplozivnost? Hvala puno na odgovoru.

Leave a Reply

%d bloggers like this: