Različiti su uzroci koji mogu dovesti do kašnjenja u progovaranju. Nekada su to zdravstveni problemi kao što su česte upale uva, duge hospitalizacije, prisustvo kandide… Jedan od uzroka odloženog progovaranja je bilingvizam. Kašnjenje u progovaranju se može javiti kao deo nekog složenijeg razvojnog problema ili kao izolovana teškoća. Terapija se kreira uzimajući u obzir sve faktore te u zavisnosti od uzroka i stanja deteta razlikuje se pristup. Najvažnije je detaljno proceniti stanje u kojem se dete nalazi i uzeti u obzir njegove jake strane i pomoću njih podsticati ono što je kod deteta slabo. Neretko se dešava da deca na uzrastu od oko dve godine koja nisu progovorila postaju svesna…
-
-
Šta raditi kada se dete ne odaziva na svoje ime
Kada se dete ne odaziva na svoje ime trebalo bi konsultovati logopeda koji se bavi stimulacijom ranog razvoja. Ovo može da bude simptom narušenog komunikativnog razvoja i ne treba ga ignorisati. Često se dešava da ukoliko se sa logopedskom intervencijom započne pre navršene druge godine rezultati tretmana budu veoma efikasni i dete nastavi da se neometano razvija.
-
Šta da radim kada dete neće uvek da se odazove na svoje ime?
Često se dešava da se deca koja kasne u progovaranju ne odazivaju na svoje ime. Ovome je nekada razlog loša pažnja, izostanak interakcije, nerazumevanje govora ili naučen obrazac ponašanja. Važno je utvrditi tačan uzrok kako bi fokus terapije bio na pravom mestu. Roditelji svojim ponašanjem utiču na ovu situaciju. Oni pomažu deci da bolje razumeju šta se od njih očekuje. Često se dešava da i kada deca nauče da se odazivaju na svoje ime, kao posledica predhodnog stanja koje je automatizovano, biraju da se na odazivaju uvek.
-
Da li bilingvalna deca mogu podjednako dobro da govore oba jezika? Da.
Roditelji koji odgajaju decu u inostranstvu se susreću sa izazovima dvojezičnosti. Dvojezičnost ima puno prednosti ali do njih treba stići. Često je situacija u kojoj deca usvajaju dva jezika složena. Jezik koji se sluša od roditelja se razlikuje od jezika kojim se dete služi u vrtiću. Deci nekada bude složeno da sa roditeljima razgovaraju o događajima iz vrtića jer se jezik igre razlikuje od jezika kojim se služe kući. Izvesna odstupanja u nivou jezičkih kompetencija među jezicima u prvim godinama usvaja jezika mogu da postoje. Ukoliko se deca adekvatno jezički stimulišu oni mogu podjednako dobro da govore oba jezika. Često nas kontaktiraju roditelji koji u inostranstvu odgajaju decu i imaju…
-
Kako da neverbalnom komunikacijom pomognete bebi da vas razume
Da bi beba mogla da vas razume koristite izražajan gest i mimiku. Beba će najpre na to obratiti pažnju, počeće da vas imitira u tome a tek na kraju će se javiti verbalna imitacija. Verbali nalozi bi trebalo da budu kratki i jednostavni kako bi beba mogla lakše da ih ponovi. Ovo je put kojim se stiže do reči i progovaranja. Nekada se dogodi da dođe do zastoja u nekom delu komunikativnog kruga što za posledicu daje izostanak ili kašnjenje u progovaranju. Javite se na vreme logopedu koji se bavi ranim razvojem kako bi ste dobili savete za podsticanje komunikativnog razvoja.
-
Kako komunicirati sa bebom od godinu dana?
Od načina na koji roditelji komuniciraju sa bebom u velikoj meri zavisi vreme progovaranja. smatramo važnim da se roditeljima ukaže na pravilne obrazce komunikacije jer kada ih osveste oni ih lakše i češće primenjuju. Na ovaj način oni pomažu svojoj bebi da brže i lakše progovori.
-
Kako pomoći detetu da izgovara pravilno reči?
Kada dete ima problom da pravilno izgovara glasove ili reči roditelji se trude na sve načine da mu pomognu. Svaki neuspeh demorališe kako roditelja tako i dete. Ostajanje u ovom začaranom krugu produbljuje problem. Ovo ne mora da bude jedina opcija. Snimile smo za vas deo našeg tretmana. Vežba za izgovor glasova i reči ne mora da bude težak i mukotrpan zadatak. Pokušajte da kroz igru i u svakodnevnim situacijama vežbate sa svojim mališanom. Ako se ne osećate komotno i ide vam teško, javite se da vam pomognemo. Nekada je potrebno plansko i sistimatično vođenje od strane sručnjaka.
-
Da li treba postaviti zahteve pred decu sa Daunovim sindromom?
Daunov sindrom je kongenitalna malformacija koja nastaje zbog trizomije 21. Hromozoma. To znači da deca sa ovim sindromom imaju višak hromozoma na 21. Paru, dakle umesto 2 oni imaju 3. Osim karakterističnog izgleda ova deca mogu imati snižen tonus mišića, urođene srčane mane, anomalije jednjaka i creva, oštećenja sluha i vida i češće se javljaju febrilne konvulzije ( fras). Intelektualna ometenost varira u stepenu i ne može se predvideti na osnovu organskih oštećenja. I pored bioloških ograničenja uz adekvatnu stimulaciju i vođenje osobe sa Daunovim sindromom mogu se osposobiti za život u smisli komunikacije, samoposluživanja, radnog osposobljavanja i sl. Odgajanje i vaspitavanje ove dece je poseban izazov za roditelje. Neophodno…
-
[Video]Zašto dete ne izgovara u svim rečima slovo koje ume da izgovori?
Često se susrećemo sa problemom fonološkog deficita i fonološke obrade u logopedskoj praksi. Sa ovim problemom se susreću deca koja kasne u progovaranju ili koja iz drugih razloga neadekvatno obrađuju zvučnii signal i pored urednog sluha. Ovo su situacije u kojima deca izolovano mogu da izgovore glasove ili slogove a u rečima prave nedosledne greške. Najčešće zamenjuju jedan glas drugim ili istumbaju redosled glasova ili slogova u rečima (kepač umesto kečap, bapa umesto bata i slično). Ova situacija kod roditelja izaziva zbunjenost jer su sigurni da dete može da izgovori glasove koje u rečima ne koristi ili ne koristi pravilno. Korigovanje deteta i intervencije roditelja često ne daju očekivane efekte…
-
Ovo je priča mame iz Švedske koja je svoju borbu želela da podeli sa vama
Kako sam ja primetila da moje dete ima neke teškoće Ja sam mama dječaka starog 2 god i 9 mjeseci. Kad je moj sin napunio 13 mjeseci rekao je “mama”. Bila sam presrećna i sa nestrpljenjem sam čekala nove riječi, ali one nisu dolazile. Vrijeme je prolazilo, brinula sam, raspitivala se i uvijek dobijala isti odgovor. Dječak je, tata je kasno progovorio i sl. Ništa od toga me nije smirivalo. Počela sam primjećivati da se moje dijete razlikuje od svojih vršnjaka. Ne samo da nije pričao, već nije ni obraćao pažnju na ono što mu govorimo. Mogao se zabavljati tabletom satima. Činilo mi se da ne primeti kada smo ušli…
