Često se susrećemo sa problemom fonološkog deficita i fonološke obrade u logopedskoj praksi. Sa ovim problemom se susreću deca koja kasne u progovaranju ili koja iz drugih razloga neadekvatno obrađuju zvučnii signal i pored urednog sluha. Ovo su situacije u kojima deca izolovano mogu da izgovore glasove ili slogove a u rečima prave nedosledne greške. Najčešće zamenjuju jedan glas drugim ili istumbaju redosled glasova ili slogova u rečima (kepač umesto kečap, bapa umesto bata i slično).
Ova situacija kod roditelja izaziva zbunjenost jer su sigurni da dete može da izgovori glasove koje u rečima ne koristi ili ne koristi pravilno. Korigovanje deteta i intervencije roditelja često ne daju očekivane efekte pa se problem produbljuje. Roditelji pomišljaju da ih deca ne slušaju, da su tvrdoglava i nevaljala a deca se osećaju neshvaćeno i osujećeno.
Deca koja imaju ovu vrstu problema zahtevaju sistematsku i kontinuiranu logopedsku terapiju kako bi prevazišla svoju poteškoću. Na logopedskim tretmanima se kroz specifične vežbe ojačava auditivna pažnja i fonološka svesnost. Jačaju se sposobnosti koje doprinose boljoj fonološkoj obradi a rezultat je ispravna fonološka struktura u rečima i rečenicama koje deca produkuju.
