Daunov sindrom je kongenitalna malformacija koja nastaje zbog trizomije 21. Hromozoma. To znači da deca sa ovim sindromom imaju višak hromozoma na 21. Paru, dakle umesto 2 oni imaju 3. Osim karakterističnog izgleda ova deca mogu imati snižen tonus mišića, urođene srčane mane, anomalije jednjaka i creva, oštećenja sluha i vida i češće se javljaju febrilne konvulzije ( fras). Intelektualna ometenost varira u stepenu i ne može se predvideti na osnovu organskih oštećenja.
I pored bioloških ograničenja uz adekvatnu stimulaciju i vođenje osobe sa Daunovim sindromom mogu se osposobiti za život u smisli komunikacije, samoposluživanja, radnog osposobljavanja i sl.
Odgajanje i vaspitavanje ove dece je poseban izazov za roditelje. Neophodno je uložiti mnogo više truda, angažovanja i dodoatnih terapija radi osvajanja maksimalnih postignuća. Deca sa Daunovim sindromom će teže progovoriti, prohodati, učiti… Od posebnog značaja je uključivanje u ranu stimulaciju i blagovremeno otkrivanje senzornih oštenja. Blagovremena korekcija vida i sluha je prduslov za motorni, jezički i saznajni razvoj.
Pored uključivanja stručnjaka vema je važna uloga roditelja. Neophodno je da roditelji primenjuju adekvatan vaspitni stil jer će samo tako zahtevi koji se postavljaju pred dete biti svrsishodni. Preniski zahtavi neće stimulisati razvoj. Samo dete od kojeg se zahteva da pokrene svoje kapacitete će moći da napreduje i čak pomera sopstvene granice.
Nedavno smo kroz razgovor sa mamom čiji sin ima 4 godine došli do zaključka da je njoj jako teško da odmeri šta bi bilo u redu da traži od svog sina. Kroz analizu njihovog odnosa došli smo do zaključka da su roditelji poslušni i disciplinovani pred željama deteta. Dete nema razvijenu svest o uzročno posledičnim odnosima već ide isključivo za sopstvenom željom. Roditelj ima razvijenu svest te stoga on mora biti taj koji uči dete i postavlja pravila. Kada smo pomenutoj mami objašnjavale zašto je važno da od sina zahteva da ne pravi namerno buku dok drugi govore ili da pokušava da se sam obuje ona je bila pomalo zbunjena. Kazala je da se i njoj nekada čini da to treba od njega da traži ali da za to dobija osudu ukućana. Rekla je da se oseća kao da mora da bude u konstantnom dokazivanju ljubavi. Ovo pomišljaju i mame dece urednog razvoja a majke dece sa teškoćama u razvoju mnogo češće. Kao da im nije dovoljno teško što imaju svoju muku nego još moraju i da dokazuju da uprkos problemu one vole i prihvataju svoje dete.
Zapamtite: Potražite stručnu pomoć kako biste kroz ovu složenu situaciju lakše prošli. Neko ko poznaje specifičnosti dece sa problemom razumeće sve aspekte koji vas mogu zbunjivati.
