Disleksija – teškoća brzog i fluentnog čitanja

Autor: dr sci Jasmina Vuksanovic

Disleksija se najkraće može opisati kao poteškoća koja se odnosni na sporo čitanje ili čitanje koje ima mnogo zastajkivanja i grešaka. Kako je čitanje medijum preko koga se odvija usvajanje celokupnog akademskog znanja tokom školovanja, postojanje disleksije utiče na celokupno školovanje pojedinca. Veliki broj novijih istraživanja u ovoj oblasti je pokazao da, korišćenjem specifičnih metoda stimulacije čitanja, se može pomoći da se poteškoće čitanja prevaziđu.

Šta je disleksija?

Školarac koji ima prosečnu ili iznad prosečnu inteligenciju a sposobnost njegovog čitanja odgovarala sposobnostima deteta koje je godinu ili više mlađe , onda on pripada grupi dece sa disleksijom. Otprilike 3% do 6% populacije školske dece ima pravu disleksiju. Zbog problema čitanja deca sa disleksijom imaju, posledično, teškoće učenja gradiva, jer, trošeći ogromnu energiju da bi pročitali neki tekst, ne mogu da ga zapamte.

Kako prepoznati disleksiju?

Deca koja imaju disleksiju imaju u toku čitanja veći broj navedenih simptoma:
• Velika sporost
• Ponavljanje slova, slogova ili čitavih reči
• Inverzija slova ili slogova u rečima (ar-ra, sat-tas)
• Zamena slova ili slogova drugim slovima ili slogovima (maca-maja, pada-kada)
• Često preskakanje redova
• Nemogućnost ponavljanja upravo pročitane rečenice (kad dete zapitamo da nam ponovi rečenicu koju je upravo pročitalo, ono ne ume da je ponovi)
• Nemogućnost prepričavanja upravo pročitanog teksta
Pored ovih, česti su i sledeći simptomi:
• Teškoće pisanja
• Veoma nečitko pisanje
• Teškoće pisanja slobodnog sastava

dis 2

Uzroci disleksije

Deca sa disleksijom imaju ove poteškoće ne zbog lošeg vida ili sluha, već zbog određene disfunkcije moždanih centara. Naime, takozvani niži centri u mozgu, koji obrađuju slike (slova, slogove) i/ili glasove (slogovi, reči koje naglas ili u sebi izgovaramo) ne rade dovoljno brzo i/ili adekvatno pre nego što obrada onoga što dete čita dosegne takozvane više (integrativne) moždane centre.
Ovo prouzrokuje konfuziju i nelagodnost za onoga koji čita. Zbog toga deca koja imaju disleksiju ne vole da čitaju i počinju da odbijaju sve što je u vezi sa čitanjem. Stoga najčešće u praksi čujem da nastavnici i učitelji govore roditeljima da im je dete lenjo i da neće da čita.

Procena koja je potrebna

Kada dete pokazuje teškoće čitanja i učenja, logoped ili psiholog sprovodi neuropsihološku procenu koja uključuje:
• Procenu sposobnosti vizuelne percepcijei analize
• Procenu sposobnosti auditorne (fonološke) percepcije i analize
• Procenu sposobnosti pamćenja
• Procenu sposobnosti učenja
• Procenu inteligencije
• Procenu čitanja

Zapamtite

• Vaše dete nije lenjivac. Setite se kako ne volite da radite ono što Vam “ne ide od ruke”. Niko ne voli da radi ono što mu ne ide lako
• Disleksiju ne treba shvatiti kako katastrofu koja se ne može popraviti
• Vaše dete nije problematično
• Vašem detetu treba stručna pomoć da bi prevazišlo postojeće teškoće
• Ne dozvolite da Vaše dete zamrzi školu zbog disleksije

dis 3

Leave a Reply

%d bloggers like this: