Kupovina igračaka predstavlja zadovoljstvo kako za dete tako i za onoga ko je kupuje. Igračke obično kupujemo za poklon našim mališanima i u napred se radujemo njihovoj sreći dok se igraju. Nedavno sam shvatila da to nije svima baš lak posao.
Otišla sam u prodavnicu igračaka sa drugaricom da kupimo poklon za njenu kumicu. Devojčica je slavila prvi rođendan. Radnja je bila dobro snabdevena što je moju drugaricu činilo još neodlučnijom. Priznala je da se oseća kao neodlučno dete u prodavnici slatkiša i zamolila me za pomoć. Prvo sam je pitala nekoliko pitanja koja se odnose na razvoj deteta za koje je potrebno odabrati igračku. Pošto je devojčica bila u fazi prohodavanja počela sam da biram igračke koje joj mogu biti podrška u toj fazi razvoja. Želela sam igračku uz koju može da se uspravi a zatim da je gura. Izabrala sam autić-guralicu. Objasnila sam da je važno da dete ima igračku koja će mu privući pažnju ali je važno i da ga pokrene na akciju. Ta akcija treba da bude na granici njegovih mogućnosti. U ovom slučaju devojčica će želeti da pokrene igračku ( autić-guralicu) ali da bi se to dogodilo mora da se uspravi a zatim da je gura. Izabrala sam autić koji ima dršku za koju je moguće da se uhvati i da se pridržava dok hoda.
Pitala me je zašto ne uzmemo drugi autić koji je sličan ali je na baterije te se sam pokreće a dete uživa dok se vozi. Objasnila sam da je razlog u tome što kada sam rekla da je potrebno da ga pokrene na akciju sam mislila da ga motiviše da sopstvenim kapacititima dođe do zadovoljstva. U ovom slučaju autić-guralica ima prednos u odnosu na autić na bateruje zato što će se guralica pokretati ako se dete angažuje. Tako jača svoje mušiće a dok to radi uživa i raduje se. Pored toga dete otkriva svoje sposobnosti i uživa u njima. Igračka je dovoljno niska da se dete neće povrediti ako padne sa njene visine ali će istovremeno naučiti da treba da se čuva i kako može najbezbednije da padne. Dakle i pad je koristan. Naravno da mora biti bezbedan da se dete ne bi povredilo ali je korisno da se uplaši i da shvati kako to samo može rešiti. Tako će naučiti da se čuva. Dok gura autić dete dobija neophodnu podršku za hodanje. Može se držati sa obe ruke ili sa jednom ili povremono u zavisnosti koliko je spretno. Tako se postepeno oslobađa sve dok se ne oseti dovoljno sigurno da samo prohoda. Posle može da sedi na autiću i da se odguruje nogama.
Naš razgovor slušala je gospođa koja je slučajno bila u istoj radnji i zamolila me da joj pomognem da izabere kocke za svog sina. Rekla je da joj preporuka za koji je uzrast igračka namenjena , navedena na ambalaži, deluje nedovoljno informativna u odnosu da detaljna objašnjenja koja je dobila moja drugarica.
Shvatila sam da su roditeljima potrebne informacije koje se tiču odabira igrača kao i načina kako se sve mogu koristiti i sa kojim ciljem. To bi doprinelo pravilnoj stimulaciji dece a roditelji bi bili motivisani da se češće priključe deci u igri jer bi bili sigurni da rade pravu stvar za svoje dete.
Igra je aktivnost u kojoj deca najviše uživaju i preko nje beskrajno razvijaju svoje mogućnosti. Činjenica da mi možemo da damo svoj doprinos u toj aktivnosti nas posebno raduje.
