Deca i televizija – kakav uticaj ima tv na razvoj dece?

Poslednjih deset godina, radimo sa decom koja imaju teškoće u razvoju. Primećujemo porast vrlo specifičnih problema u razvoju dece i njihovom ponašanju. Svedoci smo činjenice da deca danas rastu u dosta drugačijem ambijentu i uslovima nego što smo mi rasli. Vreme koje deca danas provode uronjena u televizijske sdržaje daleko prevazilazi trajanje dva crtaća pre dnevnika koje smo mi gledali.

Kako tv kanal namenjen bebama može da ih zabavi?

U ranom uzrastu ( do godinu dana ) deca najviše informacija primaju putem senzornih podražeja. Bebe se u prvo vreme njviše zanimaju za zvuk, dodir, miris a zatim za likove, boje, oblike. Ovi podražaji ih privlače, na njih usmeravaju pažnju potom ih diživljavaju, što znači da pokreću njihove emocionalne reakcije. Bez obzira na to da li im stvaraju osećaj prijatnosri ili neprijatnosti one su izuzetno važne i korisne za njihov razvoj jer im daju priliku da se upoznaju sa stvarnim svetom koji ih okružuje . Ovako se pokreće saznajni razvoj deteta. Da bi dete imalo znanje o nečemu najpre mora da ima čulna iskustva na kojima se bazira sticanje svih znanja na ovom uzrastu a koja kasnije postaju stabilna platforma za dalje kontinuirano nadograđivanje.

čulno iskustvo (senzorni podražaj) → opažaj → doživljaj → emocionalne reakcije → saznanje

Ako bebu ili malo dete izložimo tv kanalima za bebe ili decu oni će ih bez sumnje privuću ali neretko i odvući. Naime ovi kanali su pravljeni tako da ih karakterišu previše jarke boje, karakteristična melodija, periodično ponavljanje sadržaja i neograničeno vreme emitovanja. Dakle svi stimulusi su prenaglašeni. Ovo su sve karakteristike koje okupiraju dečiju pažnju ali ne daju informacije iz stvarnog sveta već decu uvlače u virtuelni svet. Posle izloženosti hiperstimulaciji, koju nude tv kanli namenjeni bebama i deci, stvarni svet izgleda kao bleda slika nedovoljno privlačna. Iz ovih razloga oni ne mogu zameniti pravu prirodnu stimulaciju i ako ne ostave vreme i prostor za nju imaju izrazito negativan uticaj na razvoj deteta. Detetu ne ostaje dovoljno vremena i prostora da se kreće i istražuje . Zato se ne susreće sa različitim predmetima, teksturama, mirisima, zvucima, bojama i zakonitostima koje vladju među njima a nephodne su mu za saznavanje na ovom uzrastu.

Zapamtite: Dete uzrasta do doginu dana je još uvek u fazi senzomotornog razvoja. Tokom ovog perioda dete putem pokreta i čula stiče sva iskustva na kojima se bazira saznavanje.

Tokom logopedskog rada imamo priliku da srećemo decu koja
• kasne u progovaranju
• imaju poremećaj pažnje
• imaju izmanjeno ponašanje

Možemo da primetimo porast dece koja imaju ove vrste problema. Tragajući za sličnostima među njima značajno se izdvojila ta da su deca previše vremena provodila uz tv ili računar.Takođe je interesntan podatak da se dužina vremena koje porovode uz tv ili računar postepeno povećavala i stvarala kod dece jednu vrstu zavisnosti. Ako se uzmu u obzir gore data objašnjenja shvatićemo da ovo nije puka slučajnost. Sada je važno napomenuti da deca posle prve godine nastavljaju da uče otkrivajući svet oko sebe. Zato je bitno da imaju rzličita interesovanja na koja će usmeravati pažnju. Tako će dolaziti do saznanja a kasnije do ideja i mišljenja. Na kraju se razvija govor kao njviša saznajna funkcija.

interesovanje → pažnja → saznavanje → ideje, mišljenje → govor

Zapamtite: Detetu je neophodno da trči, istražuje, dodiruje. Neophodno mu je da doživi svoje telo i prostor u kojem se nalazi. To neće dobiti gledajući ni u jedan ekran.

Hrenjenje dece i gledanje televizije

hranjenje deceHranjenje je radnja koja u sebi sadrži više funkcija. Naravno da nam prvo padne na pamet dobijanje osećaja sitosti i unos hranljivih materija koje su nam nepohodne. Pored ovoga hranjenje je ritual koji nam pruža mogućnos za emocionaknu rzmenu. Dakle, detetu koje je gladno, prilazi nasmejana mama a potom mu daje hranu koja ga oslobađa neprijatne gladi i vodi ka prijatnoj sitisti. Ako se uz to mama obraća detetu onda prijatnost nije samo na hrani već i na odnosu majka-dete. Detetu treba dati priliku da oseti različite ukuse i teksturu hrane. Zato mu ne treba pažnju skretati na druge sadržaje ( tv, tablet, računar..) jer ga tako lišavamo svih blagodeti koje ritual hranjenja treba da ima. Složiću se da je daleko lakše, brže i komfornije za kratko vreme nahraniti dete koje zuri u ekran i uz to obaviti važan razgovor ili prijatno ćaskanje sa prijateljicom. Na žalost, moram da upozorim da je time zadovoljen samo onaj prvi nivo hrenjenja a svi ostali su uskraćeni. Dete je unelo u organizam neophodne materije ali nije imalo uživanje u ukusima, krckavom ili sočnom zalogaju niti emocionalnu razmenu sa roditeljem. Čovek je mnogo složeno biće i ima pregršt različitih potreba. Zato i hranjenje ima zadatak da zadovolji mnogo više potreba nego što je sam osećaj sitosti.

Leave a Reply

%d bloggers like this: