Mucanje

Pravila sam anketu sa pitanjem: ,,Da li znate šta je mucanje? ”. Gotovo svi ispitanici su odgovorili da znaju mada je mali broj zaista znao šta sve spade u mucanje . Ispostavilo se da većina njih neku formu prepoznaje kao mucanje dok ostale ne znaju kako bi okarekterisali. Takođe sam primetila da većina ispitanika mucanje kod dece smatra normalom pojavom i da se samo mucanje odraslih smatra patologijom. U daljim tekstovima ćemo pokušati da razjasnimo ove dileme.

Šta je mucanje?

Normalan govor ima odgovarajući ritam i tempo. On je određen

1. brzinom govora
2. kontinuitetom govora
3. naporom ili lakoćom koja je potrebna da bi se govorilo

Svako remećenje normalnog ritma i tempa govora se smatra disfluentnim govorom.

Mucanje je najčešća i najupadljivija forma disfluentnog govora. Nekada je to:

• ponavljanje prvog slova u reči ili rečenici ( Mmmmama daj mi vvvodu.)
• ponavljanje delova reči ( Ma..ma..ma…ma daj mi vovovo..du)
• ubacivanje poštapalica ( Mama, ovaj ovaj, ovaj daj mi vodu.)
• raspevavanje nekog glasa ( Maaaama daj mi vodu.)
• pauza u govoru (oklevanje, prekid govornog toka usled grča)
• ponavljanje reči ili delova rečenice ( Mama daj, mama daj, mama daj mi vodu.)
• zapinjanje (otežano i naporno izgovaranje usled grča).

Mucanje dovodi do pojačane psihičke tenzije kako kod govornika tako i kod slušaoca.

Kada i zašto se mucanje javlja?

Mucanje se može javiti u bilo kojoj životnoj dobi. Može biti normalna faza u razvoju govora i jezika. To je takozvano foziološko mucanje. Ono se najčešće javlja između treće i pete godine. Tada se jezik i saznajne funkcije razvijaju ekspanzivno. To može da bude razlog što dete teško usklađuje misaone procese i govor. Od prevelike želje da za kratko vreme kaže puno informacija dete počnje da zamuckuje. Važno je napomenuti da se ove dve linije razvoja (intelektualnog i jezičkog), ne razvijaju apsolutno sinhronizovano. Nekada intelektualni razvoj deteta, ovog uzrasta, prevazilazi njegov nivo jezičkog razvoja pa se iz tog razloga pojavljuje mucanje kao prolazna faza urednog jezičkog razvoja. Od pravilne reakcije roditelja i okruženja zavisi da li će ovo proći samo po sebi i završiti se kao razvojna faza ili će preći u patologiju tj. mucanje koje ne prolazi bez terapije. S toga, je od presudnog značaja da roditelji dobiju vrlo precizne instrukcije, koje se tiču njihovih reakcija u „kritičnim“ situacija, a te informacije mogu dobiti isključivo od logopeda koji se bavi mucanjem. Jedan deo ovih informacija je uopšten i može se odnositi na sve roditelje i svu decu u ovoj situaciji, dok je drugi deo, mnogo značajniji, usko specifičan za svaku konkretnu situaciju i veoma je ličan.

Pravo ili patološko mucanje se može javiti od progovaranja pa na dalje u svakoj životnoj dobi. Nekada se javlja naglo, a nekada postepeno i oscilira u intenzitetu od mirnih faza do ponovnog, najčešće pogoršanog oblika. Ove mirne faze najčešće zavedu roditelje pa čak i nedovoljno iskusne stručnjake.

Jezik i govor podrazumevaju sinhronizovano i skladno funkcionisanje velikog broja procesa. Čovek je bio-psiho-socijalno biće, a govor i jezik su najviše psihičke funkcije. Da bi se komunikacija neometano odvijala između sagovornika potrebno je da se govorna poruka adekvatno prenese i primi. Menjanje uloga govornik-sagovornik u toku komunikacije se odvija brzo, dinamično i živo. Da bi se ove promene neometano ispratile potrebno je da se jezički procesi odvijaju jednako brzo i neometano. Da bi se govorna poruka primila na korektan način, potrebno je da besprekorno funkcionišu auditivni prijem signala i prenos do CNS-a, gde se poruka konačno i na ispravan način razume. Da bi se na nju odgovorilo verbalno, takođe se prolazi kroz složen proces. On započinje formiranjem ideje o poruci koja se želi preneti. Zatim se pravi motorni plan za pokretanje govrnih mišića i disajnih pokreta. Zatim se realizuju pokreti i poruka biva izgovorena.

Dakle, dete treba dobro da čuje reči i rečenice koje su mu upućene. Nakon toga, ta poruka treba da stigne do njegovog mozga gde se ona obrađuje i nakon toga je dete razume. Potom osmišljava odgovor a zatim se sprovodi niz složenih procesa, koji treba da funkcionišu veoma brzo i usklađeno. Ovo osmišljavanje bi npr. značilo da dete pravi odabir reči koje će upotrebiti, zatim se priseća gramatičkih pravila, šalje nervne impulse za inervaciju mišića kako bi napravilo pokrete koji će na pravilnom izdisaju dovesti do izgovaranja željene reči/rečenice.

Veoma je jasno da je ovaj proces izrazito slože i da fluentan govor podrazumeva korektno funkcionisanje svakog pomenutog segmenta. Ukoliko dođe do odstupanja na bilo kom mestu od pomenutih, to dovodi do disfluentnog govora ili mucanja.

Zapamtite: Svako narušavanje fluentnosti govora zahteva logopedsku procenu, ma kog oblika da je i u kom god uzrastu da se javi. Jedino će logoped znati da vas pravilno posavetuje i da napravi razliku između pravog i fiziološkog mucanja.

Leave a Reply

%d bloggers like this: