Deca koja usvajaju dva jezika – moguće teškoće bilingvalizma (dvojezičnosti)

Autor: dr sci Jasmina Vuksanović, logoped

Razvoj jezika dece koja usvajaju dva jezika ima mnogo prednosti, ali može doneti i određene teškoće u poređenju sa decom koja usvajaju samo jedan.  Zbog toga je potrebno posvetiti mnogo vremena detetu ipažljivo pratiti razvoj njegovog govora.

Moguće teškoće usvajanja dva (i više) jezika

Ako dete pokazuje teškoće usvajanja govora (u našoj praksi ove probleme nazivaju razvojne disfazije, dok se u anglosaksonskim državama svrstavaju u specifično oštećenje jezika – specific language impairment). U svojoj kliničkoj praksi sam radila u okviru različitih medjunarodnih škola i vrtića sa   velikim brojem bilingvalne dece svih uzrasta koja imaju probleme usvajanja i razvoja govora i ono što što ih najjasnije odvaja jeste da kasne u razvoju oba jezika. Naime, kod bilingvala, naročito u toku razvoja jezika, oba jezika se nikada ne razvijaju podjednako, već postoji takozvani dominantni jezik (uglavnom jezik koji se govori u kući dok dete ne pođe u školu ili, ako se u kući koriste oba jezika, onda je dominantan onaj kojim govori majka) i drugi jezik. Kada deca imaju teškoće usvajanja jezika, to se vidi i u dominatnom i u nedominantnom jeziku.

Zašto se mogu javiti poteškoće?

Treba naglasiti da ove teškoće ne nastaju zbog usvajanja dva jezika, već zbog problema usvajanja jezika kao takvog. Jezik je najsloženija sposobnost, koju poseduje samo čovek. Sastavljena je iz više aspekata, a to su fonologija, semantika, leksika, sintaksa, narativ i svaka od njih prolazi određene zakonitosti razvoja. Kod neke dece određeni od pomenutih aspekata jezika, najčešće fonologija i sintaksa, se ne razvijaju dovoljno brzo, te dete na oba jezika govori suviše nerazumljivo ( i za užu i za širu sredinu) i suviše siromašno.

Kako to izgleda u konkretnoj situaciji komunikacije?

  • Višesložne, pa čak i dvosložne reči sa složenijom strukturom dete izgovara veoma nerazumljivo i sa tendencijom skraćenja više slogova na kraći broj slogova,
  • Skraćuje rečenice,
  • Ne koristi predloge, veznike i sve ostale tzv male reči, te govor izgleda kao telegrafski govor
  • Dodatno, ova deca ona će u svoje iskaze unositi fraze i reči iz drugog jezika, a neće biti sigurna ni u upotrebi gramatičkih oblika.

Kao posledice primarnih problema usvajanja jezika, moguća je pojava mucanja, a u toku školovanja i disleksične smetnje, odnosno otežano učenje čitanja i pisanja.

U slučajevima kada dvojezično dete primetno kasni u razvoju jezika potrebno je potražiti mišljenjelogopeda, koji će izvršiti procenu razvijenosti dominantnog ili oba jezika i koncipirati plan rada sa detetom.

slabosti bilingvizma

Zapamtite

  • Bez obzira na odluku da li će dete odmah biti izloženo jednom ili više jezika, u prvom periodu koristiti obavezno kratke naloge, kratke rečenice i kratka pitanja
  • Ako utvrdite da dete primetno zaostaje u razvoju oba jezika za svojim vršnjacima tako da deluje da zaostaje više od šest meseci, onda neće biti dovoljna samo govorna stimulacija kod kuće ili u vrtiću, već je potrebno uključiti i logopedsku terapiju.

 

Leave a Reply

%d bloggers like this: