Deca koja usvajaju dva jezika – prednosti bilingvalizma (dvojezičnosti)

Autor: dr sci Jasmina Vuksanović, logoped

Promenom demografske slike u čitavoj Evropi, pa i u Srbiji, kao i  sve većim socijalnim uticajem interneta na decu počev od najmlađeg uzrasta, raste potreba za poznavanjem i što ranijim učenjem (usvajanjem) dva ili više jezika. Sve je veći broj vrtića u kojima se deca sistematski uče drugom i trećem jeziku.

Postoje različite definicije i mnoge klasifikacije dvojezičnosti, ali, najkraće rečeno, dvojezična deca, ili bililngvali, su ona deca koja usvajaju dva jezika paralelno od samog rođenja (slučajevi kada roditelji pripadaju različitim jezičkim područjima, ili kada su porodice migrirale u druge države) ili jedan jezik kao prvi a drugi jezik već nakon godinu ili dve po rođenju.

Razvoj jezika dece koja usvajaju dva jezika ima mnogo prednosti, ali može imati i teškoća u poređenju sa decom koja usvajaju samo jedan.  Zbog toga je potrebno posvetiti mnogo vremena detetu ipažljivo pratiti razvoj njegovog govora.

bilignvali

Koje su prednosti dvojezičnosti?

Deca imaju sposobnost da usvajaju više od jednog jezika istovremeno. Jezik koji govorimo, ili, još bolje, jezicikojima se služimo aktivno i mislimo na njima oblikuju način na koji svet sagledavamo. Znamo da srpski jezik ima mnogo padeža i ovi padeži nam omogućavaju da vidimo odnose između ljudi i predmeta u prostoru na složeniji način nego što sagledavaju predstavnici engleskog jezika. S druge strane, engleski obiluje mnogo raznolikijim vremenima u koje stavljaju svoje rečenice, te ljudima koji govore engleski jezik to obezbeđuje složenije sagledavanja dogadjaja u vremenskoj dimenziji. Takođe, znamo da neki jezici imaju imena za neke pojmove, a drugi za druge pojmove. Posledično, što više reči dete poznaje,to je njegovo znanje o svetu šire i dublje.

Velike su prednosti dvojezičnosti. Istraživači su utvrdili da su najveće prednosti dece koje usvajaju više jezika:

  • Lakša i brža sposobnost učenja novih reči – bilingvali mnogo brže uče nove reči i imaju zadivljujuću sposobnost da reči jednog jezika ne brkaju sa rečima drugog jezika
  • Brže učenje ritmičkih pesmica – dvojezična deca značajno brže uče sve pesmice u poređenju sa monolingvalima, a naročito ritmičke, rimovane pesme
  • Veća sposobnost korišćenja jezičkih informacija na nov način – bilingvali mnogo brže generalizuju novonaučene reči i mogu ih koristiti u novim situacijama
  • Lakše rešavanje problemskih situacija
  • Veće sposobnosti imitacije gestova i glasova
  • Lakše uspostavljanje komunikacije sa drugim ljudima– budući da se njihove jezičke kompetencije brže i šire razvijaju u poređenju sa monolingvalnom decom, oni su bolji govornici, lakše manipulišu svojim rečenicama i rečima i lakše uspostavljaju i održavaju komunikaciju i sa vršnjacima i sa širom okolinom (sa nastavnicima, susedima, starijim drugovima…)
  • Brže i lakše učenje u toku kasnijeg školovanja

Budući da se dvojezična deca stalno nalaze u situaciji da prelaze sa jednog jezika na drugi, oni moraju da razviju i takozvane više kognitivne (intelektualne) procese i mehanizme, kao što su inhibicija, odnosno sposobnost da zaustave sve reči jezika koji ne koriste u datom momentu da bi aktivirali jezik kojim se služe u aktuelnoj situaciji, verbalna memorija, ili sposobnost manipulisanja jezičkim materijalom,  i selektivna pažnja, odnosno sposobnost brzog prelaska sa jednog jezika na drugi.

U okviru međunarodnog projekta ispitivanja karakteristika bilingvalne dece, u kome sam učestvovala u svojstvu Nacionalnog koordinatora za Republiku Srbiju, smo sproveli niz istraživanja dece različitih jezičkih grupa (srpsko-rumunske, srpsko-madjarske, srpsko-slovačke, srpsko-engleske) i utvrdili da već na uzrastu od 7 godina imaju značajno bolju radnu memoriju od monolingvalne dece. Dodatno, sa timom koji su činile dr Natalija Radivojević – Banović, Irena i Ivana Avramović, smo dobile da počev od uzrasta od 5 godina dvojezična deca postižu značajno bolje učinke na testovima fluidne inteligencije od monolingvalne dece.

To znači da dvojezičnost ne predstavlja prednost samo u smislu znanja više jezika, već i u širem smislu jačanja opštih intelektualnih (kognitivnih) sposobnosti deteta. Upravo zbog toga dvojezična deca brže i lakše uče u procesu školovanja i lakše rešavaju problemske situacije u poređenju sa decom koja znaju i uče samo jedan jezik. Ovaj fenomen naučnici nazivaju opšta bilingvalna prednost (the bilingual advantage).

bilin 2

Zapamtite

  • Kada god je moguće treba stvarati situaciju razdvojenosti dva jezika. Šta to znači? To znači da, ako dva roditelja imaju dva različita maternja jezika, jedan roditelj uvek komunicira sa detetom na jednom jeziku a drugi na drugom. Tako se izbegava zbrka jezika u glavi deteta.
  • Povoljnija situacija je da dete usvoji u toku prve dve godine jedan jezik, a tek potom uvesti drugi jezik i opet u situaciji razdvojenosti dva jezika (npr. u vrtiću jedan jezik a u kući drugi).
  • Bez obzira na odluku da li će dete odmah biti izloženo jednom ili više jezika, u prvom periodu koristiti obavezno kratke naloge, kratke rečenice i kratka pitanja
  • Ako utvrdite da dete primetno zaostaje u razvoju oba jezika za svojim vršnjacima tako da deluje da zaostaje više od šest meseci, onda neće biti dovoljna samo govorna stimulacija kod kuće ili u vrtiću, već je potrebno uključiti i logopedsku terapiju.

slabosti bilingvizma

Leave a Reply

%d bloggers like this: