Kada je vreme za odlazak logopedu? Zašto bi išlo kod logopeda dete koje ne govori?

Logopedsko praćenje dece je poželjno već od šestog meseca. To su kratke posete u kojima roditelji dobiju važne informacije o razvoju dece  a takođe se može već tada uočiti da eventualno postoje problemi u komunikaciji. Važnost rane intervencije je značajna a neretko i presudna za konačni ishod. Bitno je obratiti se stručnjaku koji se bavi procenom i stimulacijom dece na ranom uzrastu. Često budem svedok da roditelji dece ispod tri godine budu odbijeni od strane stručnjaka. Ja razumem da je izuzetno teško raditi sa malom decom i da kolege imaju pravo izbora kojim delom logopedije će se baviti ali nemju pravo da roditaljima daju pogrešne informacije. ( Mali je, pre četvrte godine logoped sa njim nema šta da radi; Kako da radimo kada nema pažnju da sedi za stolom ni pola sata i sl.)

Komunikacija između deteta, i najpre majke, a kasnije i šire socijalne sredine počinje još dok je beba u stomaku. O prisustvu komunikativnog čina po rođenju nije potrebno posebno govoriti. Svi mi znamo da deca od samog početka, i ako ne govore, šalju jasne signale, koje mi razumemo. To je priroda tako savršeno uredila. Mi ne ulažemo poseban napor niti imamo neka specifična znanja a uprkos tome sve teče  glatko. Iz ovog čina komunikacije, koji se vremenom širi i usložnjava, razvijaju se govor i jezik. Govor i jezik postaju neophodni da dete izrazi svoje emocije, potrebe, interesovanja a ujedno bogati svoja saznanja upravo putem jezika. Dakle, u nekom momentu gest nije dovoljan.

Ovde bih ukazala na neraskidivu vezu između komunikacije i jezika. Samo  jezik koji je upotrebljen u svrhu  komunikacije ima smisla. A budući da komunikacija postoji i pre govorenja samim tim i problemi se mogu javiti ranije. Zato je važno otpratiti dete od strane logopeda i pre govorenja a naročiti posle prve godine kada se već očekuju prve reči. Veoma je moguće, da ukoliko govor izostaje, a mi na vreme to uočino i damo pravilan podsticaj komunikaciji između deteta i roditelja možemo otkloniti inicijalnu smetnju koja bi kasnije dovela do ozbiljnijih problema.

Nakon edukacije za Marte Meo praktičare ovo mi je postalo kristalno jasno. Marte Meo princip se zasniva na analizi snimka. Posmatra se snimak svakodnevne situacije u kojoj su roditelji i dete ili bilo koji stručnjak koji radi sa detetom i dete. Analiziraju se neverbalni i verbalni delovi komunikacije. Na snimku se jasno vidi gde su usmerene oči, kakav je izraz lica i tela, emocije koje učesnici doživljavaju. Kada je dete tipičnog razvoja ovo sve teče glatko, jednostavno i spontano. Mama se obraća bebi a beba jasno pokazuje da je prati, skoro uvek gledaju u istom pravcu ili se gledaju u oči, bebe šalje signale da uživaju u komunikativnom činu i tako se ,,točak” pokreće i vrti skoro u nedogled.

Takođe se jasno vidi i kada nešto od gore navedenog izostane. I ta druga mama je jednako savršeno sve uradila ali rezultat nije isti. Oseti se kada je odnos jednosmeran. Tada nema adekvatne komunikacije a ni sutra adekvatnog jezika jer jezički razvoj teče i tada. Takođe se vidi koliko majka deteta sa teškoćama trpi osujećenje umesto radosti i zadovoljstva. Na žalost, osujećenje trpi i dete. Zato je važno napraviti interveciju od strane stručnjaka što pre. Samo tako ćemo skratiti vreme frustracije sa kojom se nose i roditelji i dete i podupreti razvoj u onom momentu kada je zastao. Lako je zamisliti da nije zgodno godinama trpeti frustraciju i nadoknađivati kašnjenje od 4-5 godina. Roditeljima nije lako da procene da li su se teškoće javile i kada su tačno počele. To nije čudno. Vi ste roditelji, vi ne morate znati razvojne norme i zakonitosti, vi ste emotivno uronjeni u odnos sa svojim detetom i zbog svega navedog vi ne možete napraviti procenu. Prepustite to logopedima,  stručnjacima koji su za to specijalizovani.

Leave a Reply

%d bloggers like this: