Radeći sa decom koja imaju smetnje u jezičkom razvoju pitanje u vezi čitanja knjiga se često postavlja. Jedna od zabluda koju roditelji dece koja kasne u progovaranju često čuju jeste da deca ne pričaju jer im nisu dovoljno čitali. Kako roditelji ne znaju tačan uzrok jezučkog kašnjenja posežu za knjigama i besomučnim čitanjem. Međutim,…rezultati nisu očekivani.
Zašto deca tako reaguju na čitanje?
Prva stvar o kojoj treba voditi računa je izbor knjiga. Knjige za decu treba da budu u skladu sa njihovim uzrastom a još je važnije da budu u skladu sa njihovim interesovanjem. Obratite pažnju šta vase dete voli, kojih se igara igra, kakve crtane filmove voli da gleda pa mu u skladu sa tim odaberite literaturu.
Druga stvar je način na koji ćete ,,čitati knjigu”. Ovi navodnicu nisu greška. Suština je da deci ne treba doslovno čitati knjige već način ,,čitanj” treba prilagoditi njihovim mogućnostima. To znači da deci od godinu ili dve treba imenovati i pokazivati slike. Zatim od njuh treba tražiti da oni pokažu poznati pojam. Kasnije ćemo tražiti da i oni imenuju ono što znaju i tako postepeno usložnjavati. ,,Čitanje” više treba da liči na glumu nego na suvoparno čitanje. Obratite pažnju da vam mimika, intonacija i melodika bude odgovarajuća pa čak i prenaglašena. Deca će pre razumeti ove neverbalne elemente nego sam govor. Zato ih ne štedite jer imate dva zadatka:
- da privučete pažnju deteta
- da vas dete razume.
Kada ovo postignete sve će dalje ići lako. Kasnije kako se bude razvijao govor deteta moći ćete složenijim iskazima da se izražavate. Zadržite manir da uključujete dete u aktivnost. Manje će mu biti interesantno ako je pasivan konzument nego ako ima aktivno učešće. U svakom trenutku vodite računa da koristite govor koji je na nivou onoga za šta ste sigurni da dete razume. Pomislite kako biste se vi osećali da vam neko priča na straom jeziku ( vi ste na početnom nivou) koji je jednostavan i spor lil sa druge strane da slušate brzu naučnu debate na tom istom stranom jeziku.
Zapamtite: Vrlo sam se potrudila da na jednostavan i razumljiv način predočim sve važne detalje koji se tiču čitanja mada ću na kraju citirati jednog petogodišnjega druga iz Irske kojij je to božanstveno sročio. On kaže svojoj mami: ,, nemoj da mi čitaš, hajde da pričamo o knjizi”.
Hvala mu za mudrost i inspiraciju za ovaj tekst!
