Svako dete je jedinstveno. Neke različitosti daju na individualnosti i prave fine nijanse među nama i potpuno su prihvaćene. Druge, međutim, otvaraju prostor za diskusiju. U ovim slučajevima se događa da se ista situacija potpuno različito tumači. Ovo često bude razlog nesuglasicama među prijateljima, rođacima pa čak i supružnicima.
O čemu se ovde zapravo radi? Ko je u pravu?
U našem desetogodišnjem iskustvu, vrlo često smo se susretale sa ovim problemom. Najteža situacija jeste kada dođu roditelji od kojih jedan smatra da dete ima problem, a drugi da je dete genije. Ovo se dešava onda kada dete ima disharmoničan razvoj. To znači da se kod tog deteta neke funkcije razvijaju uvremenjeno, neke kasne, a neke su napredne. Ovo jeste veoma zbunjujuće za roditelje.
Posao logopeda je da odredi nivo razvoja deteta. Tom prilikom obraća pažnju na puno različitih funkcija (inteligenciju, emocije, pažnju, ponašanje, komunikaciju, motoriku…). Zatim procenjuje kako dete funkcioniše u celosti, kao jedinstvena ličnost. Poznavajući faze razvoja i norme, pravi plan stimulacije koji podrazumeva jačanje slabih strana. Ovo postiže oslanjanjem na detetove jake strane i konačni cilj je pokrenuti i povezati sve funkcije u jedinstvenu celinu.
Šta bi moglo biti problematično?
Pomisliti da sa detetom nešto nije u redu je samo po sebi izrazito stresno za roditelja. Uprkos sumnjama koje se jave roditelji ih često negiraju. To su potpuno prirodni mehanizmi odbrane. Ne čudi što imaju potrebu da stave akcenat na vrline deteta i njima ućutkaju sumnje. I pored apsolutnog razumevanja situacije kroz koju roditelji prolaze, naš posao je da objektivno sagledamo celinu. Koliko god za roditelja bilo bolno suočavanje sa problemom, ono je neizbežno. Ujedno je prvi korak u rešavanju istog. Samo roditelj koji je svestan teškoće koju dete ima može pomoći u prevazilaženju iste. Favorizovanjem vrline se neće umanjiti nedostatak. To što vešto i brzo složi slagalicu je odlično, ali ako ne govori, to ostaje problem i pored izražene vizuo-prostorne percepcije i organizacije. Jedna izražena sposobnost sama za sebe nema funkcionalnu vrednost. Harmoničan razvoj podrazumeva usklađeno i povezano funkcionisanje svih sposobnosti. Ako se osvrnemo na slikoviti prikaz razvoja cenjene koleginice Tanje Govedarice koja je uporedila razvoj sa mehanizmom, slika će postati jasnija. Ona navodi da kao što su zupčanici međusobno povezani i istovremeno se kreću i pokreću jedan drugog, tako i u dečjem razvoju emocije, motorika, govor… su svojevrsni pokretači. To nikako ne znači da se jedan može izvaditi i popraviti pa vratiti nazad već da se preko onih koji funkcionišu dobro mogu pokrenuti oni koji su usporeni. Samo tako se sistem može dovesti u ravnotežu.
Zapamtite: Kada odlučite da se suočite sa problemom, imajte na umu da logoped nije vaš neprijatelj i pored toga što vam saopštava informacije koje su uzrok vaše najveće boli i patnje. Logoped niti daje komplimente niti kritikuje, on vrši objektivnu procenu. Budite jaki, suočite se, potrudite se da razumete instrukcije koje dobijete i bićete odličan koterapeut. Već imate razlog da budete zadovoljni, napravili ste prvi korak! Koračajte hrabro napred.
