Uspostavljanje kontakta pogledom – početak komunikacije

Dete je socijalno biće i kao takvo ima potrebu za uspostavljanjem socijalnih kontakata radi zadovoljavanja emotivnih i saznajnih potreba. Socijalni kontakti se najpre prave sa majkom zbog veze koju novorođenče sa njom ima još intrauterine a po rođenju je nastavlja putem dojenja. Odmah zatim dete pravi vezu sa ocem. Kasnije se ove veze proširuju iz kruga porodice i vremenom postaju sve šire i složenije.

Nivo komunikativnih kompetencija dece vremenom napreduje i usložnjava se. Od rođenja pa do trećeg meseca se javlja osmeh koji ima socijalnu i komunikativnu funkciju. Kasnije od oko 6-7 meseci se uspostavlja zajednička pažnja i počinju da se pojavljuju gestovi kojima se prenosi veliki broj složenih poruka pa sve do pojave reči i složenih rečenica. Ono što je zajedničko za svaki vid komunikacije bez obzira o kom nivou složenosti se radi jeste uspostavljanje kontakta. Uspostavljanjem kontakta pogledom počinje komunikacija. Ovo je preduslov za dobru komunikaciju. Kada uspostavimo kontakt pogledom možemo biti sigurni da imamo pažnju deteta. Ako nas dete s pažnjom prati može primiti i razumeti poruku koju mu šaljemo. Još važnije je šta se dešava sa druge strane. Kada dete inicira komunikaciju uspostavljanje kontakta pogledom mu olakšava da se snađe u procesu komunikacije. Kada mama gleda u oči bebu koja je zagukala, beba postaje svesna maminog prisustva i mamine pažnje i motivisana je da nastavi emotivnu razmenu.

Zapamtite: Otpočeti komunikaciju bez uspostavljenog kontakta pogledom bilo bi isto kao i otpočeti telefonski razgovor pre nego što čujete halo sa druge strane.