Prvi korak u rešavanju svakog problema jeste prihvatiti da ga imaš. Inspiracija za ovaj tekst je zajedničko druženje nas “online roditelja”. Za mene lično jedno veoma vredno iskustvo i veliko havala svim roditeljima na otvorenosti, iskrenosti i ranjivosti da podele svoje strahove, sumnje, izazovne i naravno i one najlepše momente na putu do prvih reči naših mališana. Ono što je na mene ostavilo najveći utisak je spoznaja da je najteži deo ovog puta većini nas bilo upravo taj prvi korak – priihvatanje. Problem možes da rešis tek onda kada prihvatiš da ga imas. Za mene je ovaj put bio veoma dug. Trebalo mi je dosta snage da se…
-
-
Kako se treba obraćati detetu u fazi progovaranja?
Detetu u fazi progovaranja može da pomogne način na koji mu se obraćate. Roditelji u ovoj fazi primećuju da dete dobro razume govor i često mu se obraćaju kao ravnopravnom sagovorniku bez prilagođavanja načina govora. Deca koja nemaju nikakve poteškoće u jezičkom razvoju neometano napreduju u jezičkom smislu i nije im neophodno prilagođavanje načina govora. Deci kod koje progovaranje ide sporijim tempom usporavanje i pojednostavljivanje načina govora pomaže da dođu do prvih reči i nastave jezički razvoj.
-
Prve reči se javljaju sa godinu dana a rečenice sa dve godine. Šta se dešava kada one izostanu?
Prve reči dece izazivaju opšte radovanje u porodici. Roditelji im se raduju, prepričavaju ih bližnjima, imitiraju… Dete otkriva da se zbog izgovorenih reči dobija ,, medalja ” pa ni samo ne zna da li da se raduije zbog otkrivene čarolije zvane pričanje ili zbog pohvala kojima je obasuto. U prve dve godine života se odvija najburnija faza u jezičkom razvoju. U prvoj godini beba otkriva svet i počinje da razumeva pojave, odnose i pojmove. Sa godinu dana se javlja prva reč sa značenjem. Do druge godine se broj reči u vokabularu intenzivno povećava, dešava se tzv “prasak vokabulara” da bi se u drugoj godini sa pojavom prvih rečenica dogodio začetak…
-
Kašnjenje u progovaranju je dobilo medijski prostor
Pre nekoliko dana nas je kontaktirao dnevni list Blic i zatražio intervju na temu kašnjenja u progovaranju i uticaju telefona, tableta i ostalih uređaja na razvoj govora i jezika. Članak mozete pročitati ovde: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/izmisljeni-jezik-umesto-mama-i-tata-deca-danas-pocinju-da-pricaju-tek-sa-4-godine-a/zd71e6q Nakon objavljivanja ovog teksta u Blicu dobile smo poziv od novinarke RTV Pink i molbu da za Nacionalni dnevnik damo izjavu na istu temu. Rado smo se odazvale i ovom pozivu zato što smatramo da je ovo važna tema i želimo da stručna reč bude dostupna širokoj populaciji. Ovih dana se na ovu temu piše i u drugim listovima, na referentnim portalima koji su posvećeni roditeljima i razvoju dece i govori se na televiziji. Veoma smo…
-
Kako je mama iz Švajcarske našla logopeda?
Ja sam ponosna mama troje dece. Priču sa našim logopedima započeli smo pre skoro godinu dana, kako bismo pokušali da rešimo jezičke poteškoće našeg osmogodišnjeg sina. Međutim, naša saradnja je prevazišla te okvire i očekivanja na obostrano zadovoljstvo, što zelim da podelim sa drugim roditeljima, čitaocima ovog bloga, nadajući se da naše pozitivno iskustvo moze nekom pomoći i ohrabriti ga. Naime, naša porodica živi u inostranstvu od sinovljeve 2. godine. Suprug i ja smo i pre dolaska u novu sredinu bili zabrinuti za razvoj njegovog govora koji nam se uvek činio da zaostaje za govorom njegove starije sestre u istom uzrastu. Ipak, opravdavali smo slab razvoj srpskog jezika činjenicom da…
-
Kako i u kojim situacijama dete uči da priča?
Bavimo se stimulacijom progovaranja i često radimo sa decom od godinu i po ili dve. U radu sa ovako malom decom roditelji su intenzivno uključeni u terapiju. Pridajemo značaj savetovanju roditelja kako i u kojim situacijama mogu svojim ponašanjem da doprinesu da njihovo dete brže i lakše progoviri. Pored samog progovaranja, roditelji uče i kako da komunikaciju učine kvalitatenijom. Dobri kominukitavni obrasci obezbeđuju dobar odnos između deteta i roditelja, a to je temelj na kojem dete postaje čovek. Kako dete uči da priča? Deca se rađaju sa predispozicijom da tokom razvoja spontano usvajaju govor i jezik koji čuju u svom okruženju. Kada se razvoj odvija uredno sve ide glatko i…
-
[Video]Kako logoped radi sa malim detetom?
Rana stimulacija daje najbrže i najbolje rezultate i zato mi na njoj insistiramo. Primetile smo da ljudima bude teško da zamisle kako izgleda logopedski rad sa detetom koje ne govori. Zato smo odlučile da napravimo snimak u pokušaju da dočaramo kako to izgleda. Napomenuću da je osim rada sa detetom jednako važan i rad sa roditeljima. Roditelj dobija precizne instrukcije kako treba da se ponaša da bi stimulisao govorno jezički razvoj.
-
Kada je dete progovorilo?
Stimulacija progovaranja je naše najuže polje interesovanja. To je razlog što često pišemo ili snimamo na ovu temu. Tokom vremena nametnulo se pitanje, kada je dete progovorilo, tj. koji je to momenat kada se može reći da dete priča ili da je progovorilo. Nije jednostavno odgovoriti na ovo pitanje. Jezik je složena funkcija koja je sačinjena iz više komponenti. Najjednostavnije raščlanjeno jezik možemo podeliti na razumevanje i produkciju (govorenje). Da bi jezik imao upotrebnu vrednost mora se isključivo koristiti u komunikativne svrhe. U zavisnosti od uzrasta deca se na različite načine služe jezikom. Ono što im je zajedničko na svim uzrastima je da jezikom mogu da izraze svoje potrebe, emocije…
-
Uspostavljanje kontakta pogledom – početak komunikacije
Dete je socijalno biće i kao takvo ima potrebu za uspostavljanjem socijalnih kontakata radi zadovoljavanja emotivnih i saznajnih potreba. Socijalni kontakti se najpre prave sa majkom zbog veze koju novorođenče sa njom ima još intrauterine a po rođenju je nastavlja putem dojenja. Odmah zatim dete pravi vezu sa ocem. Kasnije se ove veze proširuju iz kruga porodice i vremenom postaju sve šire i složenije. Nivo komunikativnih kompetencija dece vremenom napreduje i usložnjava se. Od rođenja pa do trećeg meseca se javlja osmeh koji ima socijalnu i komunikativnu funkciju. Kasnije od oko 6-7 meseci se uspostavlja zajednička pažnja i počinju da se pojavljuju gestovi kojima se prenosi veliki broj složenih poruka…
-
Zajednička pažnja – uslov za dobru komunikaciju
Komunikacija je čin razmene koji se odvija između dvoje ljudi. Komunikacija može biti verbalna ili neverbalna ali učešće drugog i potreba za drugim je neophodan preduslov. Jedan od osnovnih elemenata komunikacije je zajednička pažnja. Zajednička pažnja podrazumeva potrebu da se drugi zanima za isto što i ja. Na uzrastu od 6-7 meseci deca počinju da prave zajedničku pažnju. To se ogleda u tome da prate predmet kojim roditelj manipuliše ili da žele da pokažu roditeljima ono čime se oni zanimaju. Kada gledamo snimak interakcije deteta i roditelja i zaustavljamo snimak na par sekundi dobijamo niz slika na kojima su oči deteta i roditelja uvek na istoj tački. Nekada će gledati…
