Prve reči se javljaju sa godinu dana a rečenice sa dve godine. Šta se dešava kada one izostanu?

Prve reči dece izazivaju opšte radovanje u porodici. Roditelji im se raduju, prepričavaju ih bližnjima, imitiraju… Dete otkriva da se zbog izgovorenih reči dobija ,, medalja ” pa ni samo ne zna da li da se raduije zbog otkrivene čarolije zvane pričanje ili zbog pohvala kojima je obasuto.

U prve dve godine života se odvija najburnija faza u jezičkom razvoju. U prvoj godini beba otkriva svet i počinje da razumeva pojave, odnose i pojmove. Sa godinu dana se javlja prva reč sa značenjem. Do druge godine se broj reči u vokabularu intenzivno povećava, dešava se tzv “prasak vokabulara” da bi se u drugoj godini sa pojavom prvih rečenica dogodio začetak gramatičkog razvoja.

Na žalost, nekada se dogodi da ne ide sve po ovom prirodnom sledu. Razlozi mogu biti različiti ali svakako najvise zbunjuje situacija kada kasni razvoj govora a ostali segmenti razvoja prate uzrast. Roditelji ne razumeju šta se događa pa se klackaju između brige i utehe. Na primer zabrinu se što dete ne priča pa se uteše što je pametno.

Kako sam opisala prirodan sled daću sebi za pravo da imenijem neprirodnom situaciju kada dete ne progovara  i pored toga što čuje, uči, posluša pa čak i razume u nekoj meri govor. Neminovno je da se i deca i roditelji trude da nadomeste nedostatak govora ali zbog nepoznavanja specifičnosti razvoja često ulaze u greške.

U situaciji odloženog progovaranja komunikacija između roditelja i dece počinje da se menja. Kroz praksu smo uočile ponavljajuće oblike ponašanja u porodicama dece koja kasne u progovaranja.

1. Dete konzumira zadovoljstvo iz onih sposobnosti u kojima je napredno pa čak I naprednije od vršnjaka. Prirodno je da se detet u njima duže zadržava jer se u njima oseća prijatno. Ono stvara otpor prema govornim situacijama jer se u njima ne oseća uspešno a samim tim ni prijatno. Kroz vreme dete se sve intanzivnije bavi aktivnostima u kojima je vešto (najčešće to budu motorne aktivnosti I igre) I postaje sve veštije u njima. Ova deca razvijaju strategije kojima maskiraju govorne poteškoće. Vešto se popenje na stolicu i dohvati ono što mu treba a ne potrudi se da kaže daj. Jedna mama je rekla da oseća krivicu zato što se sa svojim sinom previse igrala motornih igara. Moj odgovor je bio da nema mesta za krivicu, logično je da roditelj bira igru u kojoj dete uživa jer nema specifična znanja kako kroz te igre može da stimuliše govor.
2. Majke dece koja kasne u progovaranju vlo često dožive osudu da nisu dovoljno pričale sa svojom decom, da nisu deci dovoljno čitale knjige i da se nisu dovoljno posvetile. Od silne želje da dete progovori dešava se situacija da mama pita, mama odgovara i mama priča bez prestanka. U mom iskustvu nikada nisam srela mamu koja je premalo pričala detetu ali sam ih srela puno koje su govorom preplavljivale dete koje ne govori. Razumem ove mame i mehanizme koji su pokrenuli ovo ponašanje. Uz savetiI stručno vođenje one nauče da je važniji način na koji će se obratiti deci nego količina izgovorenih reči.
3. Deca koja kasne u progovaranju su mnogo češće u situacijama u kojima ne mogu da se izraze, da iskažu svoju želju, da razumeju šta im neko poručuje i sl. Iz ovog razloga ova deca češće reaguju dramatično, plačem i agresijom ili autoagresijom kada su uznemirena jer ne znaju kako bi se izrazila. Roditelji postaju svesni ovih reakcija dece i počinju da se plaše pojave ovih situacija jer ne uspevaju da ih predvide i razreša. Iz tog razloga se pojačano trude da udovolje svakoj potrebi i želji deteta čak i pre nego što je dete izrazi. Ova situacija zahteva širu intervenciju jer osim kašnjenja u progovaranju ovde se mora voditi računa i o neadekvatnim obrascima u ponašanju.
4. Dete se povlači iz komunikacije, osamljuje se i postaje razdražljivo. Ovo je veoma ozbiljan signal i najčešće se javlja kao posledica predugog čekanja na progovaranje. Ogromna je razlika da li nam se zbog izostanka prvih reči jave roditelji dece od godinu i po ili dve i po godine. Očekivano je da se prve reči javesa godinu dana, nešto pre prohodavanja.

U zavisnosti koliko dugo budu prisutni ovakvi obrasci ponašanja kao poslodica se javljaju problemi u ponašanju, skraćivanje opsega pažnju, problemi emocionalnog razvoja i na kraju kao najozbiljniji problemi komunikacije.