Stimulacija progovaranja je naše najuže polje interesovanja. To je razlog što često pišemo ili snimamo na ovu temu. Tokom vremena nametnulo se pitanje, kada je dete progovorilo, tj. koji je to momenat kada se može reći da dete priča ili da je progovorilo.
Nije jednostavno odgovoriti na ovo pitanje. Jezik je složena funkcija koja je sačinjena iz više komponenti. Najjednostavnije raščlanjeno jezik možemo podeliti na razumevanje i produkciju (govorenje). Da bi jezik imao upotrebnu vrednost mora se isključivo koristiti u komunikativne svrhe. U zavisnosti od uzrasta deca se na različite načine služe jezikom. Ono što im je zajedničko na svim uzrastima je da jezikom mogu da izraze svoje potrebe, emocije i saznanja. Budući da su prve potrebe jednostavne, one se mogu izraziti neverbalno.
Na primer beba od šest meseci pokazuje pogledom, grimasiranjem i vokalizacijom predmet interesovanja ili izražava negodovanje.
Tokom odrastanja razvoj govora prati emocionalni i saznajni razvoj. Ovo je razlog što dete od godinu dana počinje da izgovara prve reči (mama/tata, pa-pa, daj, baci…).
Oko druge godine dolazi do kombinovanja imenica i glagola što predstavlja početak gramatičkog razvoja. Razvojem gramatike deca počinju da produkuju veliki broj rečenica i ovo se može smatrati momentom progovaranja.
Na ovom uzrastu (oko dve i po do tri godine) jezik sadrži sve jezičke nivoe.
- Vokabular se ekspanzivno širi.
- Dete je ovladalo velikim brojem gramatičkih pravila.
- Razume veći broj pojmova nego što produkuje.
- Razume prozodijske karakteristike govora (intonaciju, boju i visinu glasa).
- Najvažniji nivo jezika je pragmatika, jer dete u svrhe komunikacije i razmene sa drugima koristi govor.
Zapamtite: Od roditelja često čujemo frazu ,,On sve zna i razume samo neće da kaže“. Ovo ne bi moglo da bude deo urednog razvoja ni na jednom uzrastu. Ukoliko je prisutna disproporcija između razumevanja i produkcije potrebno je detetu pomoći dodatnom stimulacijom. Male intervencije mogu biti od pomoći u prevazilaženju ovog problema.
