Dete se ne odaziva na ime nakon prvog rođendana. Da li je to razlog za brigu?

Prva godina je najdinamičniji razvojni period u kome se pređe put od  nemoćne bebe do jednogodišnjaka koji se samostalno kreće, igra, izražava emocije, otkriva okolinu, komunicira sa okolinom i počinje da koristi prve reči. Kako komunikativne veštine dece ovog uzrasta napreduju tako i njihove mogućnosti za sticanjem novih veština rastu. Jednogodišnje dete kako postaje svesno sebe i sveta oko sebe počinje i da vezuje svoje ime za svoje biće i ovo rezultira odazivanjem na ime pre prvog rođendana.

Na ovom uzrastu je neverbalna komunikacija značajno napredovala. Deca razumeju mimiku i gestove i oni mimikom i gestovima započinju i održavaju komunikaciju. Na ovom planu se iz dana u dan javljaju sve složenije relacije od pokazivanja rukom u pravcu željenog predmeta preko pokazivanja kažiprstom do pa-pa gesta u znak pozdrava. Više o razvoju neverbalne komunikacije pročitajte ovde.

Razumevanje govora odraslih prethodi progovaranju. Između trećeg i petog meseca deca već reaguju na reči mama i tata, kasnije do dvanaestog meseca deca počinju da razumeju sve veći broj reči i da razumeju jednostavan govor odraslih. Deca pokazuju da razumeju govor odraslih tako što:

  • Usmere pogled ka onome o čemu roditelji govore (beba pogleda u mamu/tatu ako je neko kazao reč mama/tata).
  • Odazivaju se na svoje ime ili usmere pogled ka onome ko ih doziva.
  • Izvrše jednostavan verbalni nalog (Dodji! Daj! Gde je glava? Gde je oko?…).

Ukoliko se dete ne odaziva na ime pokušajte da ne ponavljate poziv više od dva puta na isti način. Preporuka je da ako se dete ne odaziva na ime priđete i pozovete ga tako što ćete ga dodirnuti i uspostaviti fizički kontakt a uz to vezati i verbalni. Nekada se deca ne odazivaju na ime samo zato što su pažnju vezala za nešto što im je u tom momentu interesantno, ali ovakve situacije ne bi trebale da se prečesto javljaju. Deca treba da mogu da održe pažnju na nekoj aktivnosti ali druga jednako važna karakteristika jeste mogućnost premeštanja pažnje sa jedne aktivnosti na neku drugu. U redovnim uslovima bi izgledalo ovako, dete koje je usmerilo pažnju na igru autom i mama ga pozove imenom, ono će pogledati u mamu, videti šta se tu dešava i zašto ga mama doziva a onda odlučiti da li nastavlja igru autom ili menja aktivnost u zavisnosti od toga zbog čega ga je mama pozvala.

Zapamtite: Ukoliko je neodazivanje na ime pravilo, a ne izuzetak, onda bi trbalo konsultovati logopeda koji se bavi ranim razvojem i stimulacijom progovaranja. Neodazivanje na ime oko prvog rođendana može da ukaže na kašnjenje jezičkog razvoja, problem sa sluhom, pažnjom ili ponašanem i jeste signal za procenu kako bi se ustanovilo ima li mesta zabrinutosti ili ne. Što se pre odreaguje to je ishod bolji. Prevencija problema i rana detekcija su ključ razrešenja.

Leave a Reply

%d bloggers like this: