Kroz koje faze prolaze roditelji dece sa teškoćama u razvoju

Nedavno smo provele nedelju u druženju sa Irenom Orlović na njenoj edukaciji ,,Kako komunikscijom oblokovati snažan mozak kod deteta“. Bilo je interesantno i inspirativno. Irena je mama devojčice sa smetnjama u razvoju i psihoterapeut. Njena životna priča i profesionalna karijera imaju tačke susreta sa našim kliničkim iskustvom. Kao spoj ovoga odlučile smo da pišemo sa čime se suočavaju roditelji dece sa teškoćama u razvoju.

Roditelji pre nego što shvate da imaju problem u razvoju deteta već su prošli kroz trnovit put koji ih je vodio do saznanja. Najčešće problemi nisu jasno vidljivi i lako uočljivi. Ovo roditeljima pravi emotivnu klackalicu gde se njihove emocije od prevelike zabrinutosti spuštaju do potpune bezbrižnosti. Sumnja da nešto nije u redu lako bude odbačena očekivanjem spontanog razvojnog napretka (mali je još za to). Razvoj je slojevit a disharmoničan razvoj podrazumeva da se neki delovi razvijaju u skladu sa uzrastom, drugi ispod očekivanog za uzrast a neki mogu da prednjače u odnosu na vršnjake. Potpuno razumemo roditelje koji su zbunjeni i ne mogu da se snađu u ovoj situaciji. Stručnjaci su tu da pomognu i odmognu. Mnogo puta smo bile u situaciji da od roditelja čujemo kako su ih stručnjaci uveravali da je sve u redu i da samo treba sačekati, što se na kraju ispostavilo netačno ili da roditelji budu zastrašeni i obeshrabreni.

Faza negacije

Najčešća reakcija roditelja kada posumnjaju da nešto nije u redu je da negiraju postojanje problema. Oni čine velike napore da svoju najveću želju i dokažu. Svaki pokušaj suočavanja sa problemom doživljavaju kao ugrožavanje. Ovo je faza u kojoj se troši mnogo energije na pogrešnom mestu. U ovoj fazi roditelji potroše puno svog vremena i angažovanja ubeđujući porodicu, stručnjake i okolinu uopšte da je sve u redu i daju objašnjenja zašto se nekome učinilo suprotno. U ovoj fazi se mogu čuti rečenice poput:

  • Nema on problem sa pažnjom nego je mnogo pametan pa brzo savlada jednu igračku i zato se premešta na druge velikom brzinom.
  • To što vrišti i baca se na pod nije problem u ponašanju nego je on takvog karaktera.
  • Nije stereotipija to što ređa autiće uvek u isti niz nego on tako voli da se igra sa njima.

Faza očaja

Kada roditelji shvate da imaju problem najčešće se dešava da ih očaj preplavi. U ovoj fazi oni nemaju snage za akciju. Ne vide izlaz i rešenje problema kojeg su postali svesni. Kroz glavu im prolaze misli koje su nekonstruktivne. Nekada pokušavaju da pronađu krivca, pitaju se zašto se to dogodilo baš njima. Kao da ova muka nije dovoljna još se otvaraju pitanja šta će ljudi reći. Stručnjaci koji se susretnu sa roditeljima u ovoj fazi imaju dva važna zadatka. Prvi je da razumeju i ohrabre roditelja a drugi je da rade na stimulaciji razvoja deteta sa teškoćama. Ukoliko stručnjak uspe da roditeljima pokaže svetlo na kraju tunela onda im bude lakše da pređu u narednu fazu.

Konstruktivna faza – faza prihvatanja i pravljenje plana borbe

Ovo je početak uspeha. Roditelji koji uđu u ovu fazu su uspeli da prevaziđu prethodne i to je velika stvar. Roditelji su sada spremni da investiraju energiju u stimulaciju razvoja. Oni razumeju svoju ulogu u terapiji deteta. Oni prihvataju problem, prihvataju dete i sebe i spremni su za zajednički rast i razvoj.

Želimo da poručimo roditeljima da se takve stvari ne dešavaju samo njima, da se puno ljudi susreće sa sličnim problemima. Nepotrebno je da osećaju krivicu zbog bilo čega. Svaka od navedenih faza ima svoje trenje. Potpuno je u redu dati roditeljima vremena i razumevanja da kroz sve ovo prođu. Ne postoji samo jedan ispravan put, svako pronalazi sopstveni najbolji. Pronaći ćete nekoga ko će vas razumeti i kroz ovaj put voditi. Poslušajte sopstvenu intuiciju i hrabro napred.

 

 

 

 

 

Leave a Reply

%d bloggers like this: