U poslednje vreme svako od nas u svom okruženju poznaje barem jednu porodicu čije dete ima teškoće u progovaranju. Roditelji dece sa kašnjenjem u progovaraju prolaze kroz različite faze od poricanja preko osvešćivanja problema do potrage za rešenjem. Oni se sve vreme trude da pomognu detetu a izostanak rezultata ih obeshrabruje i dodatno unesrećuje. Kako je procenat ove problematike u porastu, trudimo se da posebnu pažnju posvetmo prevenciji i ranoj stimulaciji dece koja kasne u progovaranju jer na taj način doprinosimo razvoju dece uopšte. Adekvatan jezički razvoj je osnava za razvoj misaonih, saznajnih, socijalih i drugih sposobnosti.
Da li detetu mogu pomoći samo stručnjaci ili mogu i roditelji?
Različiti stručnjaci se istim problemom bave na drugačije načine. Naš pristup karakterišu dve važne tačke:
- Individualni plan i program u radu sa detetom
- Sistematično, plansko i kontinuirano vođenje roditelja kroz terapiju.
Teško nam je da izdvojimo koja je od ove dve tačke važnija, zapravo mislimo da ne mogu jedna bez druge. U ovom tekstu smo pod prvom tačkom stavile plan i program u radu sa detetom jer je naš zadatak da detektujemo i precizno definišemo teškoću kod deteta. Nakon toga pokušavamo da shvatimo uzrok i iznađemo najdelotvornije načine za prevazilaženje problema. Roditelji su svakako neizostavan deo tima sve vreme. Krajnji cilj naše terapije je da dete implementira u svakodnevni život ono što je na tretmanima postignuto. Terapija se ne završava sa završetkom tretmana. Roditelji nastavljaju da sprovode ciljeve kroz svakodnevne životne aktivnosti. S obzirom na to da deca u prve dve godine najviše vremena provode sa roditeljima, roditelji su stub koji nosi najvažnije delove terapije. Mi kao terapeuti imamo zadatak da naučimo roditelje kako svojim ponašanjem da doprinesu stimulaciji razvoja.
Kako roditelji mogu pomoći detetu da progovori?
U zavisnosti od uzroka problema razlikuju se i pristupi. Nema univerzalnog pravila jer su i uzroci kašnjenja u progovaranju različiti. Na jedan način će se raditi sa detetom koje kasni u progovaranju zbog loše pažnje a na drugi ukoliko je predominantan motorni razvoj te on okupira dete i odlaže progovaranje. Kada se jasno definiše tačka iz koje je potrebno krenuti lakše se stiže do krajnjeg cilja. Kada dete ne govori krajnji cilj je da dete počne da govori. To je jasno svima. Ono što nije potpuno jasno je šta se dešava na tom putu progovaranja. Roditelji mogu pomoći detetu da progovori ako imaju precizna objašnjenja za situaciju u kojoj se nalaze. Takođe im pomaže kada dobiju ideje kako da pristupe detetu. Uz ovu vrstu podrške roditelji sami postižu ciljeve za koje su mislili da su nedostižni. Mame koje su mislile da je nemoguće da ih dete pogleda uz adekvatne instrukcije dobijaju pogled. Ova situacija za njih ima veliki značaj, raduje ih i uliva nadu zato što je ovo osnova za razvoj komunikacije i govora.
Zapamtite: Roditelji provode najviše vremena sa decom i zato oni treba da budu nosioci terapije. Mi kreiramo terapiju i vodimo roditelje kroz nju. Mi znamo koji ih elementi očekuju na putu progovaranja, koji je značaj svakog od njih i kako ih možemo upotrebiti u svrhu stimulacije. Ako želite da se bavite detetom na stimulativan način, javite se, pomoći ćemo vam u tome.
