Radimo sa decom koja imaju teškoće u razvoju a najviše se zanimamo za stimulaciju ranog razvoja. Često nam se obraćaju roditelji dece koja imaju neku vrstu razvojnog kašnjenja. Koju dijagnozu ima dete je pitanje koje ih najviše interesuje.
Kada kod nas dođu roditelji sa detetom na procenu mi se trudimo da umesto samog postavljanja dijagnoze radimo sledće:
- Odredimo nivo razvoja deteta, a da pri tome obratmo pažnju na puno različitih funkcija. (interakcija, komunikacija, pažnja, razumevanje govora…)
- Procenjujemo ,,jake” i ,,slabe” strane deteta i napravimo plan stimulacije. Stimulacija razvoja se uvek odnosi na slabe strane preko onih koje su jake.
- Objasnimo roditeljima kako se svaka funkcija razvija i na koji način one utiču jedna na drugu (npr. Kakva je veza između pažnje i govora ili kako igra ima veze sa komunikativnim veštinama?)
- Roditelji dobijaju naše mišljenje o trenutnom stanju deteta kao i planu i načinu stimulacije. Veoma je važno da roditelji budu uključeni u terapiju, jer su tako efekti bolji i brži.
Dijagnozu ne postavljamo zato što smatramo da je nemoguće svu decu sa neograničenim rasponom razlika svrstati u ograničen broj dijagnoza. Pored toga dijagnoza sama po sebi ne određuje ništa. Zabluda je da se na osnovu dijagnoze može znati prognoza ili ispravan način stimulacije. Budući da se razvoj odvija duži vremenski period, mogućnosti u kom pravcu i kojom brzinom će se dete razvijati je krajnje individualna stvar. Situacija u kojoj je dete danas ne znači da će biti i sutra, a jednom postavljena dijagnoza nije lako promenljiva. Iz ovih razloga smatramo da je važno napraviti procenu i odrediti nivo razvoja na kojem se dete nalazi kao i plan stimulacije, a na dalje pratiti napredovanje deteta. Roditelje je potrebno uputiti da ih očekuje dug put na kojem će njihovo dete napraviti puno malih koraka pre nego što stignu do cilja. Tek tada će moći da se raduju svakom pomaku umesto da budu zabrinuti što problem u potpunosti nije rešen još uvek.
Naravno da ako postoje neki tehnički razlozi koji podrazumevaju postavljenu dijagnozu mi ćemo je odrediti.
Zapamtite: Pokušajte da pitanje ,,koju dijagnozu ima moje dete?” zamenite pitanjem ,,šta mogu da uradim da mom dete bude bolje?”.
