Tokom razvoja deca najpre zadovoljstvo doživljavaju i izražavaju na telesnom nivou. Beba se umiri kada na svom telu oseti podražaj od strane majke ili pokazuje uznemirenost tako što pomera ekstremitete. Kasnije kako odrasta počinje da upoznaje spoljašnji svet i obraća pažnju na ljude oko sebe. U ovom periodu najvažniji izvori zadovoljstva, igre, kontakta i komunikacije su moje telo i ja i tvoje telo i ti. Zato na ovom uzrastu deci najviše prijaju igre golicanja, skrivanja, pokazivanja delova lica i tela na sebi i drugima itd. Nakon ovoga deca počinju da pokazuju interesovanje za igračke i predmete i njih uključuju u igru sa drugima. Ovako se formira uredan komunikativni obrazac koji je preduslov za razvoj govora.
Kako prepoznati narušen komunikativni obrazac?
Najčešće se uočava da se prvo razgradi ono što se poslednje formiralo. Deca koja su počela da uključuju igračke i predmete u igru sa drugima a iz nekog razloga imaju otežan razvoj komunikacije najpre iz igre isključuju druge i pokazuju pojačano zanimanje za igračke, predmete i ekrane. Na ovaj način deca crpe zadovoljstvo iz pomenutih predmeta pasivno bez sopstvene akcije. Razvoj komunikacije može da bude narušen odloženim progovaranjem što za posledicu ima da se deca povlače iz komunikativnih situacija u kojima se osećaju nevešto i okreću se zadovoljstvu koje dobijaju bez sopstvenog angažovanja. Svaka komunikacija sa drugim bićem podrazumeva naizmeničnu razmenu (reakcija, emocija, pogleda….) dok je usmerenost na predmete i ekrane jednosmerna aktivnost. Ovo se dešava postepeno i podmuklo te je roditelju vrlo teško da detektuje ovu promenu. Deca urednog saznajnog razvoja koja prolaze kroz ove teškoće se trude da nadomeste slabost koje su svesni i da pomere pažnju roditelja sa komunikacije na nešto drugo. U praksi se često srećemo sa roditeljima koji kažu ,, On sve razume i imamo utisak da sve zna li da mu je dosadno da to pokaže. On voli da se zabavlja sam sa igračkama koje odabere jer je samostalan.“ Ovo je situacija iz koje zaključujemo da je deci sa narušenim komunikativnim obrascem prirodnije da se više pomuče kako bi nešto obavili sami nego da stupe u interakciju sa drugima. Njima je najteže da iskomuniciraju sa drugim i zato to izbegavaju.
Duže se održava kontakt sa drugim koje uključuju telo i pokret. Detetu kome je teško da organizuje igru autićima sa tatom i radije bira da se igra sam autićima, prihvatiće sa tatom igru skrivanja i jurke. Razlog tome je što su ovi mehanizmi duže prisutni pa ih je teže razgraditi a ujedno suština igre se zasniva na interakciji između dvoje i isključivanje jednog znači prestanak igre. Na ovu temu saznajte više.
Zapamtite: Pažljivo posmatrajte ponašanje deteta. Ne dozvolite da vam promaknu prvi znaci. Javite se logopedu koji se bavi ranom stimulacijom da dobijete konkretne savete kako svojom reakcijom da pomognete detetu da prevaziđe komunikativne poteškoće.
