U periodu između prve i druge godine dešavaju se velike promene na planu razvoja kod dece. Oko godinu dana deca prohodavaju i otkrivaju čari kretanja. Kretanjem otkrivaju svet koji ih okružuje i sebe u tom svetu. Počinju da doživljavaju sebe, svoje telo i osećaj svog bića u odnosu na druge predmete i bića. Na ovom uzrastu deca prestaju da budu pasivni konzumenti već postaju aktivni učesnici događaja.
Koje se igračke preporučuju?
Do druge godine interakcija je važnija od bilo koje igračke. Igračke za ovaj uzrast bi trebalo da budu što jednostavnije a način igre da bude centralna tema za razmišljanje. Igračke koja će previše okupirati pažnju deteta (to su najčešće veoma atraktivne igračke koje svetle, sviraju, pomeraju se…) neće biti podsticajne za razvoj na ovom uzrastu. Odaberite igračke i igre koje podrazumevaju prisustvo saigrača. Učite dete razmeni. Pod razmenom podrazumevamo emotivnu razmenu, razmenu pogledom, deljenje pažnje i interesovanja. To znači da se zanimate za istu igračku, da je detetu stalo da vam pokaže da se raduje, da proverava da li se vama to sviđa i sl. Vrlo je važno da dete bude spremno da ispoštuje volju saigrača. Nemojte se beskrajno prilagođavati deci, za njih je korisno da nauče pravila i strukturu igre.
Kako pričati sa decom na ovom uzrastu?
U periodu između prve i druge godine dete započinje komunikaciju sa osobama iz okruženja i zato je najvažniji zadatak naučiti ga pravilnom komunikativnom obrascu. Obrazac komunikacije je složen proces koji se formira između roditelja i deteta i poprima ponavljajuće karakteristike. Ukoliko jednogodišnjak nešto poželi i oglasi se zvukom koji signalizira da nešto nije u redu i na taj signal dobije brzu intervenciju mame koja podrazumeva ispunjenje želje, kroz ponavljanje ovog obrasca dete počinje da uči da kada nešto poželi treba da se oglasi dovoljno bučno i želja će biti ispunjena. U ovom slučaju imamo roditelje koji žure da usliše želju pre nego što se ona iskaže da bi se predupredila nervoza deteta. Drugi slučaj je da kada dete odreaguje na istovetan način kao što je gore pomenuto ali kada se roditelj obrati drugačije. Ako mama kaže: ,, Molim, zoveš mamu? Hoćeš li to?“ i dete uzvrati osmehom ili pruženom rukom u znak odgovora a mama nakon toga pruži željenu igračku, ona pokazuje da je razumela poruku koju joj dete šalje. Ponavljanjem ovakvog obrasca dete shvata da kada nešto želi treba da pogleda mamu, pruži ruku, pokaže u pravcu željenog predmeta i sl. kako bi prenelo poruku. Ova dva pomenuta načina su pojednostavljene verzije složenih odnosa između roditelja i dece. Mi savetujemo da se obraćate deci kao uvaženom sagovorniku koji mnogo toga može da vam poruči i da ga učite dvosmernom načinu komunikacije jer se to na ovom uzrastu uči a primenjuje se do kraja života. Ukoliko vi budete uvažavali dete kao svog sagovornika i očekivali da ono uvaži vas, naučićete ga da i ono sutra uvažava svoje sagovornike.
Zapamtite: Dete nikada nije suviše malo da se uči dobroj komunikaciji. Neće deca odrastanjem naučiti pravilne obrasce nego ih roditelji tome uče. Kontaktirajte nas ako ste u nedoumici u vezi uvođenja deteta u svet komunikacije.
