• Razvoj govora,  Vaspitavnje i odgajanje dece,  O ranom razvoju,  Iskustva roditelja

    Kada dete uči da priča?

    Uvek. Zapravo dete ne uči da priča maternji jezik već ga usvaja. Zabluda sa kojim roditelji dođu često bude da dete uči da govori pomoću nekih posebnih materijala. Obično zamisle dete za stolom. Prvi deo posla logopeda koji se bavi ranom stimulacijom je da predoči značaj svakodnevnog života i uobičajenih situacija. Mi roditeljima pružamo savete kako oni sami mogu da pomognu detetu. Poenta je u pristupu i načinu na koji roditelj i dete komuniciraju i prave odnos. Kada roditelj dobije objašnjenje situacije u kojoj se nalazi i način na koji mu savetujemo kako da se postavi on postaje najbolja podrška svom detetu. Juče mi se jedna mama zahvaljivala, jer smo…

  • Razvoj govora,  Vaspitavnje i odgajanje dece,  O ranom razvoju,  Disfazija

    Kako i u kojim situacijama dete uči da priča?

    Bavimo se stimulacijom progovaranja i često radimo sa decom od godinu i po ili dve. U radu sa ovako malom decom roditelji su intenzivno uključeni u terapiju. Pridajemo značaj savetovanju roditelja kako i u kojim situacijama mogu svojim ponašanjem da doprinesu da njihovo dete brže i lakše progoviri. Pored samog progovaranja, roditelji uče i kako da komunikaciju učine kvalitatenijom. Dobri kominukitavni obrasci obezbeđuju dobar odnos između deteta i roditelja, a to je temelj na kojem dete postaje čovek. Kako dete uči da priča? Deca se rađaju sa predispozicijom da tokom razvoja spontano usvajaju govor i jezik koji čuju u svom okruženju. Kada se razvoj odvija uredno sve ide glatko i…

  • Razvoj govora,  Video,  O ranom razvoju,  Razno

    [Video]Kako logoped radi sa malim detetom?

    Rana stimulacija daje najbrže i najbolje rezultate i zato mi na njoj insistiramo. Primetile smo da ljudima bude teško da zamisle kako izgleda logopedski rad sa detetom koje ne govori. Zato smo odlučile da napravimo snimak  u pokušaju da dočaramo kako to izgleda. Napomenuću da je osim rada sa detetom jednako važan i rad sa roditeljima. Roditelj dobija precizne instrukcije kako treba da se ponaša da bi stimulisao govorno jezički razvoj.

  • Razvoj govora

    Kada je dete progovorilo?

    Stimulacija progovaranja je naše najuže polje interesovanja. To je razlog što često pišemo ili snimamo na ovu temu. Tokom vremena nametnulo se pitanje, kada je dete progovorilo, tj. koji je to momenat kada se može reći da dete priča ili da je progovorilo. Nije jednostavno odgovoriti na ovo pitanje. Jezik je složena funkcija koja je sačinjena iz više komponenti. Najjednostavnije raščlanjeno jezik možemo podeliti na razumevanje i produkciju (govorenje). Da bi jezik imao upotrebnu vrednost mora se isključivo koristiti u komunikativne svrhe. U zavisnosti od uzrasta deca se na različite načine služe jezikom. Ono što im je zajedničko na svim uzrastima je da jezikom mogu da izraze svoje potrebe, emocije…

  • Razvoj govora

    Dete se ne odaziva na ime nakon prvog rođendana. Da li je to razlog za brigu?

    Prva godina je najdinamičniji razvojni period u kome se pređe put od  nemoćne bebe do jednogodišnjaka koji se samostalno kreće, igra, izražava emocije, otkriva okolinu, komunicira sa okolinom i počinje da koristi prve reči. Kako komunikativne veštine dece ovog uzrasta napreduju tako i njihove mogućnosti za sticanjem novih veština rastu. Jednogodišnje dete kako postaje svesno sebe i sveta oko sebe počinje i da vezuje svoje ime za svoje biće i ovo rezultira odazivanjem na ime pre prvog rođendana. Na ovom uzrastu je neverbalna komunikacija značajno napredovala. Deca razumeju mimiku i gestove i oni mimikom i gestovima započinju i održavaju komunikaciju. Na ovom planu se iz dana u dan javljaju sve…

  • Razvoj govora,  Vaspitavnje i odgajanje dece,  Razno

    Uspostavljanje kontakta pogledom – početak komunikacije

    Dete je socijalno biće i kao takvo ima potrebu za uspostavljanjem socijalnih kontakata radi zadovoljavanja emotivnih i saznajnih potreba. Socijalni kontakti se najpre prave sa majkom zbog veze koju novorođenče sa njom ima još intrauterine a po rođenju je nastavlja putem dojenja. Odmah zatim dete pravi vezu sa ocem. Kasnije se ove veze proširuju iz kruga porodice i vremenom postaju sve šire i složenije. Nivo komunikativnih kompetencija dece vremenom napreduje i usložnjava se. Od rođenja pa do trećeg meseca se javlja osmeh koji ima socijalnu i komunikativnu funkciju. Kasnije od oko 6-7 meseci se uspostavlja zajednička pažnja i počinju da se pojavljuju gestovi kojima se prenosi veliki broj složenih poruka…